Troterovi iz našeg sokaka

Priznajem da mi je promakla epizoda sa mačetom, mislim tim siročetom, a bogme i ovo potonje sa Biljanom S. A priznajem takođe da nemam pojma kako bi to „zajedno valjalo čitati“. Mače je mila životinjica. A ovo ostalo „ne čitam“. A vala, ako baš insistirate, ni to kako bi valjalo čitati poslednji nastup dramske spisateljice u jednom neočekivano žestoko tabloidnom izdanju „Poligrafa“, inače jedne od kvalitetnijih emisija u novoj nabildovanoj programskoj šemi TV B92. Ali ako me baš terate da čitam, evo pročitaću vam svoj „titl“ predmetne emisije. Elem, nemam pojma zašto, ali došavši iz Pariza, Srbljanovićeva je pristala da u sebi jednoj i jedinoj sublimira više detektivskih likova Agate Kristi, pa je prateći čudni tok još čudnije emisije, čas bivala ljupka gospođica Marpl, čas pronicljivi msje Poaro, pokatkad se, bogme, upuštala i u istražni postupak nadležnog glavnog inspektora Džapa, ali bilo je momenata i kada bi Biljana, baš onako, dramatično iskakala iz kože ili žanra i odigravala nešto „a la dirty Harry“ što je na gledaoce ostavljalo različite utiske (!). A začudo, nije bio „Utisak nedelje“.

Zadržimo se na „Poligrafu“. Karakteristika te emisije bila je da u pravi čas pozove aktuelne aktere, a kada su događaji veoma važni, sticao se utisak da se utoliko više vodi računa o tome da gosti koliko-toliko rasvetljavaju događaje i kažu nešto što mi nismo znali. Tako se i u prljavoj priči koja se ovih nedelja valja tik pored velegradskih kontejnera, poslednjih dana u, ili na „Poligrafu“, pojaviše neki od dobrovoljnih aktera, bivši ministar „pokajnik“, i bivši ministar „pravednik“, te mnogi važni likovi. Mnogi su zasad izostali. A i šta bi ljudi više i rekli na sve skupa, ukoliko su, pretpostavljam, iole normalni (normalnost i moralnost su slične reči, pa u nedostatku sadržaja, sve pojave iz obe imenične sfere nazivaćemo normalnim, tako je manje pretenciozno). No, narod vazda željan malih ratova među prijateljima ili neprijateljima, svejedno mu, čekao je novu porciju blata i ključnu personu, koja bi se ili sama valjala ili druge gurala u isto. Ali, gle, pojavila se Biljana iz Pariza! Sve da objasni, ne baš kao svoje skromno mišljenje, već kao svoje istražene činjenice. U kom svojstvu je Biljana u „Poligrafu“ govorila, meni je ostalo nejasno. Ako je govorila kao članica Saveta LDP, onda još i OK; ali onda je nejasno zbog čega bi ona politički bila relavantna sagovornica posle dvojice pomenutih ministara „insajdera“, da i ne pričam o gomili ljudi iz bivšeg i sadašnjeg tužilaštva, sudstva, i svega što bi priču trebalo još više da zakukulji. Ako je, pak, govorila kao dramska spisateljica, onda je nejasno zašto je uopšte gostovala u tom insajderskom nizu, ako se emisija već zove „Poligraf“, a ne zove se „Selo gori, a baba se češlja“. („Baba“ je deo metafore, i nema potrebe da objašnjavam da se ne odnosi na Biljanu bukvalno).