Meni odnosi među vodećim političarima u Srbiji liče na onu pričicu Vudija Alena: „On: Trebalo bi da vodimo ljubav češće… ili bar jednom. Ona: U ponoć u mojoj sobi! On: Hoćeš li i ti biti tamo? Ona: A jesi li raspoložen za?“ Itd.
Mislim, vreme je da se sve kaže do kraja i završi ovo mrcvarenje građana Srbije, građana na Kosovu, na severu Kosova. Ko je preuzeo odgovornost, neka okonča. Odavno je ionako vrag odneo šalu sa ovih naših prostora.
Zaista ne treba biti maliciozan pa zaključiti da čoveka iz Srbije spopadne muka i stid kad čita te multiplikovane izjave koje jedna drugu, iz dana u dan, iz časa u čas potiru, a koje izgovaraju političari. Dobro, nije valjala prethodna vlada, ajd nek valja ova. Ali, ni ovoj se ne zna šta misli od jutra do večeri. Za to vreme Srbija propada.
Skupljaju se parice SMS porukama za srca malih devojčica kojima neki nemilosrdni brojčanik odbrojava dane. Za to vreme pare koje već nisu opljačkane, troše se nemilice, ne zna se na šta. Televizije koje pozivaju psihijatre da nam objašnjavaju postvijetnamske sindrome, ili sindrome gladnih i poniženih ljudi, tek kada ovi počine neki zločin, istovremeno, neguju zaborav godina u kojima se raspadala naša zemlja, zaborav o zločinima koje smo jedni drugima činili, o iracionalnoj mržnji.
Mediji koji bi trebalo da edukuju, umesto da patetišu kada je već prekasno, izgubili su svaki kriterijum glede onoga što se sme pustiti u etar za uzrast, kažu, iznad 12 godina. Farme i VB postoje svuda u svetu, ali da li sa takvim facama i takvim dijalozima između nekog Ša i neke Vesne Rivas? Da li sa takvim temama i dilemama kakve opsedaju ukućane VB? Meni to deluje nestvarno, toliko da ne verujem da gledam to što gledam (a gledam, ne samo po zadatku, gledam program koji mi nudi moja država, naravno, koliko mogu da izdržim).
I na kraju na sve strane od ljudi koji se bave kulturom po pozorištima, izdavačkim kućama, muzejima svakodnevno slušam jednu istu priču, samo je sad pričaju izvan sebe od jada, beznadežni, umorni:
„Nemamo para, čekamo mesecima, da nam daju… Za predstavu, za izložbu, za festival… za platu, za hleb, za sahranu….“
Počela sam sa Vudijem Alenom, želeći da vas oraspoložim. Biti pozitivan, činiti dobro ljudima oko sebe, to je sve što možemo. A i to je preteško. Taj Vudi Alen, dođavola, i on rastužuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
