Vidojevica i Klempo

Ali zato znate, ne svojom krivicom, nego vam je to ponuđeno da čitate, koliko je ko pojeo ćevapa u Skupštini, ko je „klempo“, kome trebaju „pampers pelene“ (nikom, na sreću), kome Vučić hoće da plati kafu, ko je preplanuo od opozicionara, ko je umesto „na ekspoze“ otišao u Grčku, i još mnogo – za razvoj Srbije na putu kao ostvarenju lepe premijerove namere da će Srbija do 2020. biti lider u regionu – značajnih događaja. I naravno, neverovatno značajan podatak da je ekspoze trajao šest sati bez prekida. Ok, ekspoze nije morao da traje šest sati, ok trajao jer je eto Vučić na ego-tripu tako hteo, moglo mu se konačno ispuniti da priča neometano, ako izuzmemo mapetovce iz skupštinskih klupa koji su zabavljali gledaoce tercirajući mu duhovitim upadicama (onim sa naslovnih strana), ali, da li bi dužina trajanja ekspozea bila tema o kojoj svi pričaju, da je opozicija, ili, da su mediji, izabrali nešto drugo kao temu? Ko to nama potura sistem vrednosti po kome je važnija dužina ekspozea od ijednog dela sadržaja ekspozea? Vučiću to ne može da škodi. On je tu da se producira. Ali, mi, ostali, trebalo bi da smo tu u skupštinskoj sali, tu kao medijski izveštači, zatim analitičari i komentatori, da pomno pratimo šta će Vučić reći o položaju Srbije, o Kosovu, o zdravstvu, o bezbednosti, o prosveti, o ekonomiji.

Sudeći i po površnom sagledavanju da je sastav vlade samo rekonstrukcija prethodne, malo toga miriše na promenu. Odavno smo se usaglasili oko toga da se „svet“ neće mešati u unutrašnja nam pitanja, sve dok je Vučić garant za „stabilnost u regionu“, a Kosovo „ostaje“ (tek, prim. aut.) „veliki izazov i u mandatu nove vlade koja neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine“. Ali, to što se svet ne meša u naša pitanja, ne znači da i mi treba da pišemo o dužini ekspozea, ćevapima, klempavim ušima…

Opozicija jeste u pravu kada kaže da nije u redu da im se tekst ekspozea da na uvid tek pošto su seli u klupe, a sednica zakazana 24 sata ranije, ali to ne znači da opozicija treba da ode (?!), umesto da se u sali poslanici izbore da se takve važne proceduralne greške čijem otklanjanju i služe parlamentarne sednice, više ne ponavljaju.

Šta je Verbić rekao Šarčeviću? Pojedini (usamljeni) mediji prenose da je Verbić minut pošto je premijer saopštio sastav novog kabineta otišao u Vidojevicu kod Prokuplja, gde je smeštena astronomska opservatorija u kojoj je nedavno montiran najmoćniji teleskop u jugoistočnoj Evropi nazvan po čuvenom naučniku „Milutin Milanković“. Opservatorij je smešten na vrhu planine Vidojevica (1.155 metara nadmorske visine), gde je najmračnije i najčistije nebo u Srbiji, jer, svetlosna mapa Evrope pokazuje da je ostalo malo tamnog neba, a jedan deo se nalazi baš u Srbiji iznad Vidojevice, zato stručnjaci tvrde da je „tamno nebo naš prirodni resurs o kojem do sada mnogi nisu razmišljali“.

Teleskop košta milion evra, a novac je obezbeđen delom od strane Evropske komisije za istraživanja delom od Republike Srbije. Važna Verbićeva poruka novom kolegi Šarčeviću glasi: „Ovaj projekat mora da se završi i mora da ima podršku Ministarstva.“ Ko je zainteresovan neka pročita opširnije (Politika, 10. avgust). Ulaganje u ovakav naučni poduhvat treba da bude prioritet, a nikako da se „slučaj“ svede na turističke obilaske opservatorije, čak naprotiv. No, otom potom. Nadam se da će novi ministar prosvete imati odrešene ruke po ovom pitanju, stroge stručne saradnike i preko ozbiljnu podršku premijera da se sa ovim projektom nastavi, a da se ne zabrlja ništa. Ističem ovaj slučaj zato što je indikativan za ono šta se nama dešava kako u Skupštini tako u Srbiji.

Mi ne znamo ništa i ne pišemo ništa o opservatoriji na Vidojevici. Zašto?? Ali svi znamo i pišemo da su se u Skupštini u utorak igrali „Maša i medved“, kada je Vučić tokom ekspozea rekao Martinoviću: „Medo, medo, ne sedaj na panjić ne jedi kolačić – vidim te!“

Da li smo mi svesni posledica po budućnost Srbije i naše dece od ovakvog delanja i pisanja? I nije poenta u tome da nakon ovog mog teksta pet dana uzmu neke novine i bave se teleskopom. Poenta je da se hitno promeni stanje svesti i osećanja dužnosti, koliko u politici toliko, ako ne i više, u medijima.