Vlada sa razbijenim nosem

Ko je tu koga odalamio po njonji i zašto, videćemo ubrzo. Ali nema razloga da se diže tolika medijska prašina kad je ta stvar već viđena. Jedino ako prašinu zahteva sama vlada da nas još malo guši u njoj te da ne gledamo pametnija posla i svoje muke, nego da se sve vladom i oko vlade bavimo. Kao da će meni i vama biti bolje ako znamo da je Kurta Murtu ovog puta, za razliku od ranije kad je Murta bio brži! Vlada sa slomljenim nosem prenemaže se kao, mada je boli nos, tvrdi da se samo malo ugruvala. I sad to nekog treba da gane? Ama gde su naše pare, hrana, stanovi, poslovi, šta će biti sa Srbijom? Ne, definitivno, na novom ministru zdravlja je da upozori vladu na to da se slomljen nos ne da sakriti. Vidi se, šta god da uradiš. Čak i kad ga rekonstruišeš, vidi se. Pa nos je to, nasred lica inokosni organ! Nije to uvo ili trtica, pa da se zabašuri. Nos je centralno mesto. Meni lično taj razbijeni nos ne smeta. Slomljen, rekonstruisan, čitav, tja. Sa nosem ili bez nosa vlada je velika nepoznanica. Kad saberemo sve što rade, ne znamo više ni kojoj su zemlji vlada, niti razumemo čije interese, osim ličnih, vlada zastupa. A opet, kad pomislim ko bi je mogao sastavljati i sedeti u nekoj sledećoj vladi, bude mi sve to još nejasnije.

Vlada je veoma štetna pojava u Srbiji, a po Srbiju i njene građane. Ne šalim se. Kad pogledate, svaki mali pobesneli ološ unutrašnji ili inostrani koji ima nešto protiv države Srbije očas je poistoveti sa njenim državnim aparatom i onda govori, pljuje i psuje onako kako se ni protiv jedne suverene države nikada ne čini. Eto, Srbiji (državi) razni bilmezi pljuju i po Danu državnosti. Zašto? Pa zato što im ne valja vlada, a kad ne valja vlada, zna se – udri Srbiju! Tako i onomad – nakon što im je valjao pa nije valjao Milošević – bombardovana je Srbija. Ne znam ima li primera u savremenoj istoriji da neka zemlja prestane da postoji kao država zato da bi opstao njen državni aparat? Aman, vlade se smenjuju i prođu bestraga, a država ostaje i u njoj građani. Koga bre, briga, za pičvajze u vladi? Kad će početi da rade nešto u korist Države čiji su činovnici a ne namesnici, ako se još dobro razumem?

Državni aparat bude pa se pokvari pa ga baciš u staro gvožđe. Državu imaš jednu. Ona ima prošlost, sadašnjost, a većina i budućnost. Sve tri vremenske odredbe su bitne i nezanemarljive za svaku državu, pa i ovu. Prošlošću svojom Srbija se ponosi među narodima. Sadašnjošću svojom Srbija plače i očekuje da se desi čudo, koje se ne dešava. Budućnost Srbije je sasvim neizvesna. Neko, držim, isti onaj koji bi da napravi inverziju takvu da državni aparat bude stariji od države, i da je njegov opstanak važniji od države, taj bi da zameni i odrednice vremenske. Pa bi tako da falsifikuje stvari da ispadne da je prošlost Srbije neizvesna i neistražena, sadašnjost ponos i dika, a budućnost raj – samo ako sadašnjost poradi na sebi samoj. Da, da, kako da ne!

Na Dan državnosti Srbije, retki mediji koji su hteli da ga obeleže, sasvim pristojno su se, začudo, odnosili prema danu svoje države, i mada, vidim, mnogi tome pokušavaju da se narugaju, kako već obesna i zlobna čeljad umeju da budu cinični prema svemu što je lepo i dobro. To što se državni aparat folirao glede Dana državnosti, nije srećom uticalo, da se na ovaj praznik baci senka. Medijski je bio „ispoštovan“ kao da je Dan Zahvalnosti. A to što je Vlada pokušala da građanima pokvari svečanost, da pokaže koliko drži do Dana Srbije, svađajući se, larmajući, stavljajući sebe opet u prvi plan, to je druga stvar. To govori sve o vladi, a ništa o Srbiji i njenom prazniku.

Nedavno je Nikita Mihalkov, ruski reditelj, rekao da ne voli rat, ni te teme. Pa su ga pitali što je onda snimio film „Varljivo sunce 2“. Rekao je, otprilike, zato što je gledao „Spasavanje redova Rajana“, kultni američki film, prema kojem ispada da je Amerika u Drugom svetskom ratu sasvim sama pobedila fašiste. Pa je Mihalkov napravio film da podseti kako je to bilo. Tu je Mihalkov dodao i jednu vrlo značajnu opasku zbog koje sve ovo i citiram: „Niko ko nije osetio rat na teritoriji svoje zemlje, ne zna zaista šta je rat. Lako je voditi rat na tuđoj zemlji.“ To je istina, zar ne? Srbija je u oba rata ratovala na svojoj teritoriji, ta važna stavka iz prošlosti gura se pod tepih, ili zamenjuje suprotnom krivotvorenom istoriografijom. Zašto?

Gramatički, bilo bi ispravnije reći „vlada slomljenog nosa“, ali ovako naslovljeno asocira na novi film Srđana Koljevića „Žena sa slomljenim nosem“. Zaplet u tom filmu veoma podseća na zaplet u Srbiji. Jedna žena slomljenog nosa čas je živa čas nije, a onda je njen spasilac čas živ čas nije i ostali učesnici isto tako. Inače, film mi se ipak dopada.