W-vlada

A da nema mesta čuđenju, demantovalo je sve što misli, piše, crta, računa… Generalna travestija, opštenarodno presvlačenje, bacanje prašine u oči, papazjanije na sto metara, vratolomije na trapezima od pola metra visine, bure u čaši vode, to je bio uvod u ovu vladu sastavljenu od Ovih koji su Miljackom rušeći mostove koji su delili dve Srbije, brojčano, za mošnice i po na cilj stigli ispred svoje sabraće, sa kojima će se, ako sveti Vid bude hteo, o sledećem Vidovdanu okupiti u novu „W“.

I tako. Ako se nešto dogodilo suštinski, nama, običnim ljudima do daljeg to će ostati nepoznanica, a dotad na celu stvar lično gledam ovako: Upravo potvrđena (četvrtak dok pišem ovaj txt) „W“ razlikuje se od „C“ koja nije formirana (od istih ovih i onih koji su otpali) kao prijemni ispit za maturante u režiji Ministarstva prosvete s Žaretom Obradovićem na čelu, od drugačijeg viđenja mogućeg prijemnog.

Naime, sećate se da je deviza prijemnog bila: „Nije važan pravopis, važni su tačni odgovori“. Ista deviza bila je ključna formula za sastav „W-vlade“. „Nije važno ništa, važno je ko ima ključne odgovore u džepu“. Vlada „C“ je petljala oko pravopisa, mada ni njeni akteri, ruku na srce, pet para ne daju za isti, pa je stalno cinculirala: Jesu važni ključni odgovori (ali niko nas ne tera da ih zajednički i dalje ne govorimo), a da se držimo pravopisa i spoljašnjih manifestacija, daleko je bezbolnije. To cinculiranje oko pravopisa, za sada ih je izbacilo iz igre. Niko više nije hteo to da trpi.

Pismeni su rekli: „Pa, izem ti vladu proevropsku koja nam ne dopušta da budemo pismeni, i svu našu pismenost menja za akva-park u Jagodini, da bi tamo na miru svirali zajedno Betoven i gradski tamburaški orkestar iz Banjaluke, koji je Milorad Dodik nagradio danas na Vidovdan 2012. zajedno sa Koštunicom, Jeremićem, Bećkovićem, Kustom… Onda bolje dajte da nam i zvanično Vladu čine svi Oni, tj. W.“ A ovi manje pismeni su rekli: „Ma zabole nas ko će u Vladu, dajte nam leba i s leba.“ I tako, sve bežeći u čizmama od sedam milja od svega što ima miris suštine, istinitog (a ne poluistinitog), estetskog (a ne poludopadljivog), kulturnog (a ne zvanično instaliranih turbo kulturalizama, pod lažnim opravdanjem „to voli narod“, iskrenog i dobronamernog, Ovi što odoše u opoziciju, ostaviše vlast (do sledećeg Vidovdana) svojim teškorukaškim kolegama koji prde javno i otresito, a dogovaraju se međusobno pomoću cedulja, čije sadržaje posle Dinkić obelodanjuje po NIN-u, a Verica Kalanović, najbliža mu sagovornica, demantuje po „Utisku“.

Šta reći? Ako su Rusi rekli to što tvrdi Dinkić da mu je Dačić pokazao da je pisalo na ceduljčetu, čto sdjelat? Ali, ko bi, majke vam, verovao Dinkiću, ako je celu naciju ubedio da stoji u redovima za iljadu evra, a posle se vadio naknadnom istinom da ga je na to nagovorio Tadić. Jerbo, otkud Dinkiću sa šest šoljica toliko bogatstvo da ga deli, zbog kojeg mu je tokom kampanje, jedan od najnovijih prepoštenih koalicionih partnera iz vidovdanske vlade spremao robijaško odelo. Sklonija sam da poverujem Kalanovićki da Rusija s ovom vladom nema veze.

I stvarno, kad bolje pogledaš – nema. Šta će biti s Pasuljanskim livadama i ostalim poduhvatima dosadašnje spoljne vojne vrhuške na čelu sa Šutanovcem, ostaje da se vidi, tj. čija majka NATO vunu prede. Kako god bilo, W i C još dugo će se smenjivati, transformisati u CIW, WIC, CW, WC. Ne, WC smo već imali. Ali, sve ostale kombinacije biće isprobane.