Zašto svi ćutite?

Gde su objavljene ove dve rečenice? Na Tviteru (to je ono mesto na društvenim mrežama, „lajni“, gde obično, a tek iz štampe to posle saznamo, godinama biva prećeno smrću Biljani Srbljanović). Autor te dve rečenice upućene Kseniji Milenković je novinar, koji se svojevremeno u svojim kolumnama u Danasu, žučno, uporno, iz nedelje u nedelju, zalagao za Dinkićev zakon o informisanju, Slaviša Lekić.

Da vidimo razlog Lekićeve giljotinske reakcije na tuđe mišljenje o cenzuri. Na pitanje Lidije Valtner, novinarke Danasa: „Koje dokaze Srbija može da pruži EU da ne postoji cenzura medija?“, Ksenija Milenković (ex Milivojević) je odgovorila, pročitajte ponovo šta, a iz ovog odgovora u naslovu je interpretirana rečenica: „Da postoji cenzura ne bi se ovoliko pričalo o njoj“. Reagovanje Slaviše Lekića na to, malo je reći – o g a v n o je!!

Ovaj verbalni atentat na Kseniju Milenković nije samo drastičan primer mizoginije, on je izraz suštine stanja srpskih medija i nas samih. Može se meriti samo sa Lekićevim napadom na Olju Bećković, u njegovom listu Status, koji se po brutalnosti ubraja u najgore primere u istoriji srpske mizoginije.

Zašto je Lekić, „dosledni“ borac protiv cenzure, napao tada Bećkovićku? Zbog nekog pitanja u „Utisku nedelje“ gde ga je, tvrdio je, pitala nešto zlonamerno, za šta je on „bio siguran da je unapred smišljena provokacija“. Uzvratio je, ne u emisiji, nezapamćenom harangom u svom „Statusu“, a da nije sebe te godine čak proglasio ni za bruku profesije. A šta je haranga nego poslednji stadijum cenzure. Malignitet.

Anonimna komentatorka sa nikom „svetlanast“, u elektronskom izdanju Danasa, najpreciznija je kad ispod intervjua sa Ksenijom napiše: „Tako je i sa raspravama o postojanju i nepostojanju cenzure. Gospodin Johanes Han se „postarao“ da budu zadovoljni i oni koji tvrde da cenzure nema /jer se ne „vidi“/ i oni koji tvrde da cenzure ima, i svi zadovoljni.“

Cenzurisano je i pojavljivanje Šešelja u zvaničnim medijima, ali jedan tvit Vjerice Radete o Vučiću ili Tomi teži je milion puta od miliona jednih te istih tvitića S. Lekića, gde Tomu naziva zamlatom, i „precednikom“, i još se hvali hrabrošću? Čemu? Novinar koji se isprsi da o jednoj ženi, v.d. direktorke Kancelarije za evropske integracije, napiše onakve skaradne bljuvotine?! Micin taja?