Znaš šta, Borise…

Ili da, jednostavno, kažete: „Ajde!“ Jedino što je ( čitali ste odličan članak „Kako je Pink ušao u Evropu“?) uspeo da izusti reporter ovog lista Draža Petrović kad su mu u avionu koji je prevozio zvanice na proslavu otvaranja PINK u Sloveniji rekli da je vlasnik Mitrović otputovao jutarnjim letom „jer Željko ne voli baš ove narodnjake“, kojih je bio pun avion, sa lepom Sekom na čelu i isto takvom Brenom. Pasus broj dva ilustracija je pasusa broj jedan. To da vam na svakom koraku bestidno vređaju inteligenciju i izdrav razum, kao i zdrav očni vid. To je stanje u Srbiji 10 godina posle. Pa, znaš šta, Borise…

Nemojte misliti da sumnjam u to da Željko ne voli narodnjake. Ne. Fin dečko, levičar po opredeljenju, kaže da se obogatio tek posle 5. oktobra, a svirao još u Oktobru 1864. (naziv kultnog meni veoma dragog beogradskog benda čiji je Mitrović bio gitarista nekada davno, ko će ko sudbina!), na otvaranju Pinka u Sloveniji govorio mu Aca Če Gevara, a ne Milka Forcan… Rečju, nema sumnje da je Željko čovek od ukusa, stila i levice. A to što Pink izgleda kao Srbija, i obrnuto, to je biznis. A biznis i ukus, kao i sir i ljubav, ne treba mešati. Željko Mitrović je samo vlasnik brenda koji se može zakačiti na rever svakog drugog građanina Srbije kao čip, kao identitet koji je tom građaninu smišljen i nametnut nakon izvršene lobotomije i sad, prikopčan na TV Pink, građanin ne samo da „nikad nije sam“, kako izvali Aca Če Gevara, nego lako vari praznu potrošačku korpu, zvezde granda i državnu vrhušku, kao i nonsense koje visoko solventni, podgojeni voždovi izvaljuju svakog 5. oktobra, a za čiji nivo su i „Kursadžije“ oaza duha i visprenosti.

Kakve veze ima Tadićeva spika s vrha i to što Mitrović ne voli narodnjake? To je jasno iz aviona koji leti da malo truje Slovence koji su već u EU. (Znači li to da EU nije spas od Pinka? Pa da l’ onda da ulazimo, te 2087. godine?. Ispostavlja se, vidite, da je Tadić – koji je u dugom periodu, koji Koštunica smatra najuspešnijim periodom postoktobarske „revolucije“ blisko kohabitirao s Koštunicom, sve to vreme znajući „tajnu“ iščezavanja 6. oktobra iz kalendara – mrzeo Koštunicu ko Mitrović narodnjake! Al’ čast je čast, a vlast je vlast, pa se predsednik opredelio, pogodite za šta od to dvoje. To što je predsednik 10 godina kasnije prepričao šta je njemu Koštunica rekao, kada je započeo rečima „Pa, znaš šta, Borise…“, a svih ovih godina ćutao dok su toliki ljudi, kojih više možda i zato nema u političkom životu Srbije, tvrdili da se nešto slično zaista desilo između petog i šestog, da je peti pojeo šesti, ili obrnuto, pa nam fale oba datuma u demokratskom kalendaru, to se najblaže rečeno može smatrati teškom insuficijencijom dobrog ukusa, pa i karaktera predsednika. O pravnoj prirodi takve izjave ne umem da sudim, a i da umem nije mi posao.

Dakle, u takvoj državi, s predsedničkom politikom zasnovanoj na vezniku „ali“ koji spaja nespojivo u jedno bezobalno i neprepoznatljivo ništa, u društvo bez svojstava u kojem najgori pobeđuju u svim disciplinama, a nemoral trijumfuje; u društvu gde jednog dana možeš osvanuti bez ičega ako si do juče i bio omiljeni tajkun, i možeš osvanuti kao duplo bogatiji ako si do juče, takođe, bio omiljeni tajkun; u društvu apsolutne improvizacije i burazerske političko- ekonomske banana filozofije cirkus gostuje non-stop, a Koštunica još ništa nije ni zucnuo o tome šta je njemu tada odgovorio B. Tadić? Ali je DSS hitro reagovao pogrdno na druge likove koji tvrde isto što i B. T. Kako to da razumemo?

Ako već „Gej paradu“ čuva 5.000 policajaca, kako je moguće da se medijski podržava, i to u udarnim informativnim emisijama, član vladajuće koalicije koji je „ničim izazvan“ odlučio da ima izdvojeno mišljenje a protiv narečene parade, inače visokog rizika? Da li iko iz ZES može imati izdvojeno mišljenje a da mu sveprisutni predsednik i krug moćnih ljudi oko njega koji vlada Srbijom, to ne dopusti? A kad se zlo desi, e tada će vlast već videti šta će.

U toj naknadnoj pameti vladari Srbije su bez premca, a najbolje su je dokazali na postupcima sa MSP i bezizlazom koji su državi Srbiji napravili glede Kosova, pa se sad, šatro, čudom čude. A predsednik Tadić još i poziva građane da pomognu Srbiji na „tom putu“. Kom, bre, putu? Putu u EU. Ajde! Pozdravio nas sve Godo.