Medlin Bihali Čanak

Olbrajtica, kako su joj tepali sa ekrana ovdašnjih televizija, mogla je da strada mnogo ranije, kada je Velja Ilić u bikovskoj snazi – što se ovde decenijama prepričava sa zadovoljstvom – hteo da je seksualno napastvuje, jer je imala lepe noge.

Da ju je zguzio, to bi bila najveća pobeda srpstva u istoriji čovečanstva, i taj čin bi zasigurno završio i u školskim lektirama.

Ali s obzirom da se nije desio, srpstvo Olbrajtici nikada nije oprostilo teške reči, to što nije razumevala postupke predsednika Miloševića, vlažne nacionalne snove i emocije vojnih i paravojnih trupa.

Nikada joj nismo zaboravili onomadno „bombardiranje Srbije i Čačka“, kada ispraznismo sve zamrzivače i prekomerno se ugojismo.

U Srbiji je njeno lice – mitska personifikacija zla, a veštice kojima se ilustruju dečje slikovnice neodoljivo liče na nju.

Zakačila se Olbrajtica i sa Putinovom Rusijom.

Navodno je nekada izjavila da Sibir ne treba da pripada Rusiji već celom svetu.

Putinovoj propagandi je to bio jasan dokaz da SAD želi da potpuno pokori Rusiju i oduzme joj vekovnu kolevku Sibir, pa da više nemaju gde da smeštaju neposlušnu decu.

Da bi sačuvao Sibir, Putin je morao da napadnu Ukrajinu.

Izjavu su ruski i proruski mediji preštampavali i reemitovali jedno dva miliona puta, ona je postala opšte mesto, iako zapravo nikada nije izašla iz usta Medlin Olbrajt.

Kao što se ni „bombardiranje Srbije i Čačka“ nije zvalo „Milosrdni anđeo“, već je to produkt ovdašnje propagande koji je dospeo i u školske udžbenike.

Kao što na Markalama nisu Sarajlije ubijale same sebe i kao što su se na ovoj pijaci tokom opsade grada desila dva masakra, što uglavnom ovdašnji stručnjaci za „samoubistvo na Markalama“ ne znaju.

Ko će se baviti sitnicama!

Elem, zagubismo se u digresijama, a zapravo smo hteli da podsetimo da je Olbrajtica negde 2017. godine izjavila da je spremna da se registruje kao muslimanka, u znak podrške građanima Amerike koji upražnjavaju ovu religiju i koji su, kako ona smatra, prilično najebali. Iako je to bila svetska vest – ovde su je geopolitičari komentarisali sa izrazom lica „sada je sve jasno“ – teško je na internetu pronaći da li se Medlin i zaista pomuslimanila, kao što se Pavle Bihali nedavno porusio, a Nenad Čanak porusinio.

Radioaktivni društveni radnik Pavel Bihali Gavrin dugo je tragao za svojim nacionalnim identitetom, i evo pred ove izbore napokon ga je pronašao.

Ispostavilo se da je on – Rus.

Našao to u starozavetnim knjigama. Bihali je bog i batina „manjinskih“ lista za beogradske i republičke izbore pod nazivom „Ruski manjinski savez“ i kani da se – zahvaljujući ovdašnjoj popularnosti Putinovog „ebanja keve“ Ukrajini i mrskom Zapadu – ubuduće bavi politikom unutar institucija sistema.

Upravni sud je proglasio rusku republičku listu, nakon RIK-ovog prvotnog odbijanja pa Bihalijeve žalbe, konstatujući otprilike da svako može sebe proglasiti pripadnikom manjine, a da sama manjinska zajednica na listu može da stavi osobe za koje smatra da mogu valjano da zastupaju njene interese.

Nejasno je kada su Rusi procenili da će vrhunski intelektualac i ulični delatnik Bihali najbolje promicati njihove komunalne i republičke interese, ali možda se takvo aklamativno glasanje i desilo na nekom skupu u Gazprom njeftu, ko će ga znati.

Upravni sud se time nije bavio.

A možda su se sudije jednostavno uplašile da će, ako ne proglase listu, proći kao onaj momak koji je pre dve godine brutalno pretučen nakon što je uvredio čelnika „Levijatana“.

Na republičkim izborima, opet, nastupiće rusinsko-hrvatska manjinska grupacija pod nazivom „Zajedno za Vojvodinu“.

Ona će se boriti, kako kažu, za interese Vojvodine.

Da napokon Vojvodina ima svoje ljude u parlamentu koji će se zalagati za njen status, prava, ekonomiju, i slično.

Pored Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, iza ove liste – to znaju i golubovi po gradskim trgovima – stoji Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je svojevremeno registrovala manjinsku rusinsku stranku, za ne daj bože.

Nakon što na prethodnim izborima, ujedinjen sa još nekim manjim strankama, manjinskim organizacijama i ministarkom Gordanom Čomić u tzv. Ujedinjenu demokratsku Srbiju (UDS), LSV nije uspeo ni da se približi cenzusu, odlučeno je da se pokuša u parlament ubaciti preko tzv. prirodnog manjinskog praga.

Pretpostavlja se da će manjine jedno mesto u parlamentu koštati oko 11.000 glasova.

Iako se ne može baš porediti sa „slučajem Bihali“, teško da ovaj Ligin marifetluk doprinosi boljem položaju nacionalnih manjina u Srbiji, i da ne predstavlja zloupotrebu statusa manjinskih stranaka, što je kao problem prepoznao i Savet Evrope.

I teško da bi ova lista mogla da bude proglašena da ne postoji dobra i višedimenzionalna saradnja LSV-a i Srpske napredne stranke.

Lider LSV-a Nenad Čanak nije na listi, valjda ima pametnija posla: treba gostovati u režimskim medijima i kompromitovati ideje za koje se navodno zalaže.

Ne postoji bolji način da neku politiku sjebete nego da odaberete pogrešnu (ili, pak, pravu, ovisno kako gledate) osobu da je zastupa.

Zlobnici kažu da bi i vehementni i sveprožimajući srpski nacionalizam bio poražen ukoliko bi ga zastupali likovi poput večitog lidera LSV-a.

Liga je u vlasti i pri vlasti već decenijama, a Vojvodina je skoro prestala da postoji.

S druge strane, čelnicima ove stranke ništa ne fali. Naprotiv.

Naravno, sve ovo potonje ima i jednu ozbiljnu političku dimenziju.

Izborni sistem zaista umnogome otežava da regionalne stanke budu zastupljene u republičkom parlamentu.

Možda će, međutim, izmenu izbornog zakona Čanak izdejstvovati u direktnom razgovoru sa Vučićem. Možda ranije nije imao vremena, jer je išao u Afriku da lovi slonove.