U Vučićevoj glavi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odlično. Kao prstom u oko predsednika.

2. Izvanredna analiza ličnosti i društva. ( uči Basara )

3. av je vrlo proracunat i spreman da bude i majka i maceha, u zavisnosti sta mu donosi vise koristi. I sve uz pomoc vestih i niskih marketinskih trikova pomenute bebe.

4. Samo bih se osvrnuo na jednu rečenicu : “ Ali daleko od toga da su svi isti „. Tačno ! Nisu svi isti . Uvek postoji gori od gorega .

   1. Tačno je Rade, postoji i gori. Pomenut je u tekstu gore……………
      Taj gori ima i svoju svrhu a ta je da nam se ovaj i ne čini tako loš, jer eno iza ćoška čeka onaj gori. Gomila čistog nepatvorenog zla!!!

5. Priča na početku kolumne me podseća na sudbinu glavnog junaka filma Salem Bombaj.

6. Ja zaista ne znam ko je to, uopšte poverovao da su njih dvojica slični. Mišljenja sam da je to bila klasična podmetačina i bezobrazluk neslućenih razmera.

   1. Nažalost, vrlo ih često upoređuju i „poistovećuju“. Zato je i analiza pisca fantastična

7. Nekako mi najvise zapala za oko recenica da je izvukao najgore u nama. I iz svojih protivnika i iz svojih pristalica. Toliko, da mi se cini da cemo se tesko oporaviti.

8. Vucic je najvece zlo koje je moglo zadesiti Srbiju!

9. Surovo tačno…

10. „Njegova duša je temeljito spržena, takoreći kremirana, naučio je da je čovek čoveku vuk i vukodlak, a posledice toga živimo svi danas u ovoj zemlji.“

    Potpuno tačno! Slažem sa da je Vučić postao Vučić zato što je dugo bio izložen samo lošem uticaju i pred sobom je celo vreme imao samo (vrlo) loše primere, tako da drugačiji i bolji nije ni mogao da ispadne.
    Znaimljivo, nedavno sam čitao nešto o životu rimskog imperatora Kaligule. Navodno bio je oličenje zla, ljudske pokvarenosti i praktično katalog svih ljudskih izopačenosti koje je ljudska psiha mogla da smisli.
    Ali kako je to postao? Još od najranije mladosti živeo je praktično kao zatvorenik na dvoru svog opretjodnika, imperatora Tiberija, koji je takođe bio neopisivo bolesna i izopačena osoba. Toliko se bojao osvete, da se nije usudio da stoluje u Rimu, nego je vladao iz palate u Kapriju, gde je puštao slobodno na volju svim svojim perverzijama. Nije poznato zašto je poštedeo Kaligulu, iako mu je prethodno pobio roditelje i skoro svu braću i sestre. Da bi preživeo u takvom bolesnom okrženju, Kaligula nije imao drugog izbora nego da postane još bolesniji od proseka. I tu se stvarno pokazao kao vrlo darovit učenik!
    Kako vreme prolazi, ovaj naš pokazuje sve više Kaligula sklonosti i manira, sad razumem zašto. Da li će sve završiti na isti način kao za onog Kaligulu?

11. Vidim da je obnašanje antibotova za autorov uradak euforično. Dubokomisleći antisrpski komentar im se baš dopao. Što autor ne napiše nešto o „Tuzlanskoj koloni“, ako ima muda? Nek se priseti malo rodnog kraja.