Valjanje u septičkoj jami

Iako se uz pomoć komšijinog malog prijavio na E-upravu, i bio oduševljen digitalnom penetracijom države Srbije, nije dobio nikakav poziv za vakcinaciju, pa je stao u red jer mu je po komšiluku reklo da se može i bez toga.

Nije Lala oduševljen kineskom vakcinom – jednom je kupio kinesku dasku za wc-šolju koja mu je trajala svega tri dana – ali mu po komšiluku reklo da je i ona bolja nego ništa.

Kaže, ako baš skroz i ne zaštiti, bar nećeš imati, ono što bi se reklo, tešku kliničku sliku. A Lala je znao da se sa koronom nije zajebavati: dvoje prijatelja mu je ovaj podli virus usmrtio.

Došao Lala na red, dali mu da popuni formular, prijatno osoblje mu pomoglo, potom mu izmerili saturaciju – dok se nije obznanila pandemija, mislio je da je to neka pojava koja ima veze sa planetom Saturn.

Onda mu izmeriše i temperaturu, koja takođe beše u granicama podnošljive. Rekoše da je sada vreme da izabere ruku u koju će ga medicinski radnik ubosti.

Reklo mu po komšiluku da kineska mnogo bolje deluje kada se primi u levu ruku, jer ipak je to komunistička država, te se on u potkošulji okrete udesno, pružajući svoju levicu na milost i nemilost nauci.

No, pre nego ga ubode gospodin u belom, Lala ga za trenutak zaustavi i reče: Je li, doktore (ovaj nije bio lekar, ali je voleo da ga tako oslovljavaju), hoću nešto da priupitam! Pitajte! Da li ću ja moći da radim one brezobrazne stvari sa ženskama kada primim vakcinu?

Pobogu, Lalo, di nećete moći! O, doktore, to je jako dobra vest, jer do sada baš i nisam mog’o!

E sada, koliko god čovek bio sklon opozicionim strankama u Srbiji i razumevao koliko je teško biti politički protivnik grozomornog Vučićevog konglomerata korupcije i zla, spremnog na sve – ne može se reći da one ponekad ne podsećaju na našega druga Lalu i da ne očekuju da će posle nekakve „vakcine“ sve biti drugačije, da će odjednom postati politički potentni kao što je onomad bio legendarni blaženopočivši porno-star Džon Holms, znan i kao Najveći Ud Zapada.

A da ništa pritom ne promene u svojim aktivnostima!

Sada su sve nade usmerene ka tom čuvenom dijalogu sa vlašću, iako je svima jasno da će Vučić pre uhapsiti rođenog sina nego što će dati bilo kakve suštinske ustupke opozicionim političarima i kritički nastrojenim građanima Srbije.

Možda će ih eventualno, u nešto većoj meri, pripustiti na javne medijske servise, ali to u ovakvoj medijskoj konstelaciji neće značiti ama baš ništa.

Dijalog još nije ni počeo, a već su među opozicionim liderima proradile takoreći literarne sujete, nadgornjavanja, spinovanja, pozicioniranja…

Kao ono kada prosjaci zamisle da su našli tepsiju, pa potom izmaštaju kako će skupiti dovoljno para da kupe mesa i kore za pitu, te se potom posvađaju oko toga koliko će kome bureka pripasti.

Nedostatak autorefleksije nekih opozicionih prvaka zamagljuju sjajne stvari koje rade, recimo, Marinika Tepić, Borislav Novaković, Miroslav Aleksić i neki drugi.

Opozicija nema prava na grešku. Svaka će biti iskorišćena. Odavno su već sjajni društveni analitičari konstatovali da nije moguće Vučića preteći zdesna.

Takva utrka njemu savršeno odgovara. Pa ne bi on davao silne pare raznim liberalima i kvazilevičarima da konstantno celu opoziciju proglašavaju nacionalističkom, proruskom, putinovskom, antizapadnom…

Ne bi on organizovao ljude da na antirežimskim protestima nose nacionalističke zastave da mu to ne odgovara.

U trenutku kada je cela nacija propagandno anestezirana po pitanju statusa Kosova, potezati to pitanje kao glavni argument u borbi protiv Vučića zvuči potpuno netalentovano.

U trenutku kada se Srbija raspada od kriminala i korupcije svemirskih razmera, graditi politiku protiv Vučića tako što ćete podržavati srpske ultradesničare u Crnoj Gori – deluje somnabulno.

Zašto voditi bitke koje su odavno izgubljene i iz kojih je nemoguće isisati više od par hiljada glasova, a od sebe pritom odbijati onaj najaktivniji i najpromućurniji deo stanovništva?

I pritom sa takvom politikom očekivati podršku sa Zapada!?

Pa čak i da je moguće pobediti Vučića nacionalističkom retorikom, odnosno ako bi on osetio da mu sa te strane preti opasnost, zar mislite da bi mu bio problem da napravi kakav ratić ili ratčinu, samo da bi sačuvao vlast i preuzeo primat.

I šta bi onda pojedini opozicionari? Prijavili se u dobrovoljce?

Kako smo propustili lekciju koja kaže da je moguće biti i desno orijentisan, a deliti neke od modernih političkih ideja. Setite se Adenauera.

Zašto ne bi i konzervativci, umesto što histerično mašu zastavama, mogli raditi na uspostavljanju trajnog pomirenja sa susedima ili, pak, biti kritički nastrojeni prema Putinu, Vučiću pre Vučića!

Elem, kao što smo rekli, nema prostora za grešku, već samo za pametnu akciju. Vučića može srušiti samo zajedničko delovanje istinski opozicionih stranaka (i onih levo i onih desno, bez ekstrema), građanskih inicijativa i javnih ličnosti, kao i jasna evropska politika i moderan vrednosni sistem.

Sve drugo je samo valjanje u septičkoj jami. A taj teren odgovara Vučiću, koji je ceo život proveo u političkoj kanalizaciji, i koji u smrdljivom podzemlju zna sve puteve i prečice.