Aps sa namenom

P. je odveden u Štadelhajm, najveću nemačku apsanu kod Minhena, i to zbog poternice iz Srbije. Navodno je napao na ustavni poredak načelno, i predsednika A.V. sasvim lično, između ostalog pretnjom da će njega, predsednika, „tucati dok ne pozeleni“.

Bizarnog slučaja o kojem sam onomad pisao setio sam se jer se upravo u srpskom pritvoru nalaze D.P.Z. i D.K. Navodno su i oni navalili da nasilno ruše državu i predsednika.

Jedan je kao novinar, drugi je hobi-fašista, a sad bi obojica mogli da postanu mučenici.

Slučaj G.P. bio je živopisniji. Taj bivši valjevski policajac kojeg su najurili iz službe navodno je imao aranžman sa lokalnim naprednjacima koji su ga, opet navodno, izigrali oko nečega.

Tako je P. po društvenim mrežama počeo da najavljuje „narodnu bunu“, a sebe je prozvao vojvodom Živojinom Mišićem, bunio se protiv vakcina, 5G mreže, migranata i toga što Srbiju vode homoseksualci, te, u skladu sa svojim shvatanjem seksualne slobode, pretio „tucanjem“ predsedniku A.V.

Kad ga je uhapsilo, P. je stigao da iz zatvora objavi selfi – preplašeno lice sa tetovažom – i poruku pratiocima: „Uhapšen sam, ako me ubiju, znate ko je odgovoran. Aleksandar Vučić.“

Sumanuti tip sa mesijanskim kompleksom na kraju je imao sreće. Umesto da bude izručen Srbiji, gde bi mu pretilo dvaput po pet godina robije, on je iz nemačkog zatvora naprosto pušten.

Njegov advokat mi je kasnije javio da je moj članak u tome imao udela, kaže, time je dokazano da je njegov klijent „politička ličnost“ te da je izložen političkom progonu.

Tja. Kako god, Beograd se nije nešto bunio što čovek koji preti „tucanjem“ i „narodnom bunom“ nije izručen.

I tu dolazimo do D.P.Z. i D.K. koji nisu te sreće da ih je uhapsilo u Nemačkoj, nego leže u pritvoru u Beogradu. Prošlo je više od mesec dana, pritvor je produžen.

Tako su Dejan Petar Zlatanović i Damnjan Knežević, posle višegodišnjeg javnog pregalaštva sumnjive namene, postali relativno poznati robijaši, mučenici – smeliji posmatrači ih čak nazivaju prvoborcima za slobodnu reč i misao.

To su postali jer je režim tako hteo. Posle desničarskog mitinga za odbranu Kosova i Metohije u februaru, tu je dvojicu strpalo u aps jer su tobože pozivali na nasilno rušenje države i vlasti, te atakovali na ličnost predsednika.

Zlatanoviću, koji drži jedan Jutjub kanal, prebacuje se što je sa bine rekao „ko potpiše, njega ubiše“.

Hapšenju se usprotivilo i Udruženje novinara Srbije koje je saopštilo da je Zlatanović na tom skupu bio i govornik i izveštač, što je do sada neviđeni žanr u novinarstvu, otprilike kao da centarfor Liverpula istovremeno prenosi utakmicu na radiju.

Kneževiću, poznatom po vijanju migranata po Beogradu, bratimljenju sa ruskim plaćenicima iz grupe Vagner i lovu na izdajnike, prebačena je izjava da Vučić neće otići mirno, da treba rušiti režim, i da su valjda Knežević i saborci „spremni na mnogo više od nereda“.

Društvo u kojem ova dvojica prestaju da budu marginalne pojave i postaju mučenici nije baš normalno društvo.

Ali, kad je već tako, valja podsetiti da sloboda govora važi i za ljude koji naginju teškim rečima, za opskurnjake i one koji umisle da su Živojin Mišić, kao i za one čiji minuli rad ne ide baš u prilog demokratiji i odbrani (tuđe) slobode.

Parola „ko potpiše, njega ubiše“ koristi se infantilno i inflatorno, štampa se na majicama i objavljuje na hiljadama tviter-profila.

Teza da Vučić „neće otići mirno“ toliko je puta razrađivana, ovaj je kolumnista barem nekoliko tekstova napisao o tome zašto ovakvi režimi teško padaju mirno.

Pa opet, tužilaštvo nije našlo ništa više od opštih mesta i parola koje su D.P.Z. i D.K. izgovorili. Prebacuje im „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenje“, a takvog „poziva“ nigde nema.

Ima junačenja po Jutjubu i sa megafonom na bini, sve Obilić do Obilića, ama „poziva“ da neko silom ruši državu i Vučića nema.

Izgleda da je naš predsednik pred zakonom jednakiji od drugih. Svakako jednakiji od migranata koje je D.K. sa zakukuljenim drugarima vijao ulicama Beograda, pa mu tada dlaka s glave nije falila.

Krivične prijave zbog pretnji novinarima se redom odbacuju, tužbe padaju pred sudom ili, najčešće – a to vam kažem i iz ličnog iskustva – od tužilaštva ne dobijete ni pismo ni razglednicu. Ništa.

Navodna N.N. lica po banderama i pločnicima lepe i iscrtavaju mete, proglašavaju ljude za fanove UČK i izdajnike, pa niko ne bude ni pojuren ni uhapšen, a kamoli držan u pritvoru duže od trideset dana.

Verovatno su D.P.Z. i D.K. namenski uhapšeni da režim pokaže svoju navodnu ugroženost zdesna. Ili je u pitanju obračun nekih struja službe. No, trebalo bi da se broji samo to da oni nisu „pozivali“ na nasilno rušenje države.

I da A.V. nije država.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.