Debela žaba, odsutna šargarepa

Tek, razumem ga što je zbog glavobolje odbio neki papir o Kosovu koji su mu navodno doneli savetnici Šolca i Makrona kad su svratili do Beograda.

Sadržaj mističnog spisa objavio je Albanian Post. Obavešteni smo da ima četiri stranice, ali nismo obavešteni o fontu i proredu. Vučić bi po sećanju rekao da je u pitanju isti papir koji su mu nutkali Jens Pletner i Emanuel Bone – tako se zovu savetnici – ali on iskusno nije hteo da primi. Na pitanje novinara da li će uzeti papir, Vučić je rekao: „Još ne mogu, glava me boli.“

Taj plan u baksuznih 13 tačaka već je u srpskoj javnosti izazvao povišenu temperaturu. Ukratko, iduće godine bi Beograd faktički priznao da Kosovo obitava odvojeno od Srbije, ne bi nagovarao zemlje trećeg sveta da povuku priznanje, i Priština bi ušla u sve međunarodne organizacije. Zauzvrat, Srbija bi dobila neke pare i priznanje da je „regionalna sila“ (šta dođavola to znači?).

Onda bi, posle deset godina uživanja u statusu regionalne sile, Srbija i formalno priznala Kosovo i svi bi narodi i narodnosti Zapadnog Balkana ušli u Evropsku uniju.

A ako Beograd neće? Za te potrebe ima i štap: Pominju se politička i finansijska izolacija i preti da će preostalih pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo okrenuti ćurak i ostaviti Srbiju gologuzu u koprivi.

Ako ovaj papir i jeste autentičan, to ne znači da je ozbiljan – mogao bi da bude jedan u nizu probnih balona koji lete tri dana pre nego što se ispušu kao ono o „razgraničenju“ ili „razmeni teritorija“.

Ako papir postoji, onda se Pletneru i Boneu – teškašima iz senke koje su slali i u Moskvu i Kijev pre nego što se zaratilo – mora odati priznanje za samouverenost. Ako su stvarno Vučiću odneli ovu zašećerenu žabu i zamolili ga da je proguta, onda su dalje od realnosti nego što sam mislio.

Jer, papir u suštini kaže – krenite vi lepo u neopozivo priznanje Kosova odmah, mi ćemo tebi, Vučiću, dalje da tepamo „serdare i vojvodo“, a onda ćete jednog lepog dana da uđete u EU.

Tu se krije greška u konstrukciji zbog koje će se nova armatura pregovora urušiti kao kula od karata: proširenje EU, predviđeno kao magična šargarepa, naprosto ne postoji. Nije na vidiku, nema ga, mrtvo je.

To odlično zna i Šolc koji se onoliko puta diplomatski ljutio na Makrona jer je ovaj rekao: prvo reforme EU, pa možda jednom proširenje. Ili možda da primimo balkanske divljake u neki širi prsten EU, neku drugu ligu.

Stavimo časkom na stranu srpske deluzije o Kosovu, sve magle koje nisu manje maglovite jer su sa prištinske strane brvna isti takvi ovnovi, ama Evropska unija dvadeset i kusur godina nije shvatila da samo i jedino prijem Srbije u EU može – možda! – da iz korena promeni računicu po pitanju Kosova.

Na veresiju neće ići. Eno gde i najgorljiviji evropejci u srpskom parlamentu ponavljaju parolu „Kosovo je Srbija“ ne zato što su postali mitomani nego zato što vide da od tzv. evropske perspektive nema ništa. Zamaskiran u birokratska poglavlja, pregovarački proces tinja kao jadna vatrica na kojoj ne mogu da se ispeku ni žaba ni šargarepa.

To sve Srbiji i njenoj političkoj kasti pruža alibi da i dalje ne znaju šta hoće sa Kosovom (a da je to iole realno), već da samo znaju šta neće. Kako stvari stoje, Srbija nema baš nijedan razlog da pod ovim uslovima prizna Kosovo.

Oni koji bi ga, možda, pod drugim uslovima i nekako zakukuljeno priznali, morali bi da vide pravu šargarepu sa Zapada. A nje nema. I tako se taljiga ukrug, do sledećeg tajnog plana u ko zna koliko tačaka.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.