Gvozdeni konj i šljivik

Ali, sigurno si u Beogradu na vodi.

Jer, zašto bi dođavola bio igde drugde? To je najlepše mesto u Srbiji, priobalje kakvog nema u Evropi, napravljeno za tebe, to jest za ceo narod. Jer, narod je tako hteo i narod je to dobio.

„Mi smo napravili jedno divno mesto, zajedno sa svim građanima Srbije koji su to želeli“, objasnio je predsednik u „Ćirilici“ pre neki dan. Nigde predsednik ne objašnjava tako kvalitetno kao kod Milomira, jer drugi umeju samo da sriču pripremljena pitanja, a Milomir umetničkim dojmom daje šlagvort.

Cinik bi rekao da toliko objašnjavanja – Vučić se bliži proseku od jednog obraćanja dnevno – ostavlja samo dve mogućnosti: Ili je narod kolektivno retardiran pa mu se očiglednosti moraju objašnjavati od jutra do mraka. Ili predsednik narodu prodaje muda za bubrege pa računa na hipnotičko dejstvo ponavljanja što su znali još pioniri masovne propagande putem elektronskih medija u Nemačkoj tridesetih godina.

Ali, manimo se ciničnih opaski. Jer, predsednik je na cinizam navodno oguglao. Cinici su se, kaže, u svoje vreme podsmevali i čeličnom monstrumu u srcu Pariza zvanom Ajfelov toranj. Isti takvi – protivnici progresa – pridikovali su kralju Milanu što uvodi železnicu, plašeći se da će gvozdeni konji rušiti šljivike. Sve to naš predsednik nosi na plećima, noseći plamen napretka.

Da se uozbiljimo: Sva je prilika da kolumnu ne čitate u Beogradu na vodi. Jer, zašto biste dođavola bili baš tamo? Jedan promil građana ima pare da onde živi i blago njima. Ali, kakve veze sa javnim interesom imaju luksuzno stanovanje i šoping-mol – izgrađeni narodnim parama, za privatni profit arapsko-srpskog udruženog urbanističkog poduhvata?

Potrebno je temeljno ispiranje mozga da se građanin uveri kako elitni koruptivni „grad u gradu“ zapravo pripada njemu. Tu se ne traži praktični um koji su recimo demonstrirali u leskovačkom selu Kukulovce kad su svi glasali za Vučića jer im je obećano asfaltiranje puta kroz selo. Pa su onda dozvali medije da priprete bojkotom narednih izbora ako se put stvarno ne asfaltira. I asfaltiran je. Ljudi makar znaju za šta su prodali svoj glas.

Predsednik sada obećava (preti?) širenjem Beograda na vodi na prostor Sajma koji će migrirati ka Surčinu. Kako je krenulo, ni Ada Ciganlija nije sigurna. Još dve decenije napretka – Vučić je još mlad čovek – i pitanje je da li će od Beograda na vodi ostati mesta za onaj originalni, zatucani i zaostali Beograd.

Izmeštanje Sajma je špikovano metroom, Ekspom 2027, i razvojem Surčina. Obećava se još više kranova. Predsednik je svemu priučen, jedino je maher za čitanje javnog mnjenja i propagandu. Očigledno je zaključio da narod voli kranove i neimare. Da ih voli toliko da, uz upornu propagandu, ne vidi ko se ugrađuje u tendere, koliko se zemlja zadužuje i da kranovi ne mogu da se jedu.

Opozicija se u ovoj stvari ne snalazi. Ismevaju čitav Ekspo, te da to nije „prava“ nego specijalizovana svetska izložba, te da Beogradu stoji kao piletu sise, te odakle pare. Tako se igra ne može dobiti jer narod voli kranove i neimare, a ne voli cinike.

Kao tokom gradnje Beograda na vodi, kad se kritika mahom svela na estetiku – iju, kakve ružne falusoidne zgradetine u mom Beogradu! Ili snebivanje nad Trgom Republike – gde je drveće i gde su one divne raspale betonske žardinjere? Promašena priča.

Narod je spreman da podnese malo kontroverze. Recimo, dobro je kad se sredi Trg, loše je kad se dvaput preturaju kocke jer su prvi put loše postavljene. Dobro je kad se ukloni ruglo uz Savu („pacovi, zmije i narkomani“), dobro je i kad nikne šetalište, ama nije dobro kad je to u cilju bezobraznog bogaćenja na javnoj imovini i po cenu izmeštanja železničke stanice na mističnu lokaciju.

Super je što je Srbija dobila specijalizovani Ekspo – samo se politički idiot može izrugivati tome. Ali, nije super što će taj projekat voditi ista ekipa koja se već nalapala tendera pa je opravdana bojazan da će i metro i Surčin i izmeštanje Sajma biti samo nuspojave daljeg trpanja para u guzice braće i ortaka.

Narod ipak čuva mrvu praktičnog uma, kao u selu Kukulovce, pa ume da vidi šta mu i zašto ide u prilog. Dobar je autoput, loše je što je najskuplji na svetu. Super je brzi voz, loše je što prugu po političkoj liniji grade stranci i što kasni. I tako dalje.

Za tu vrstu kritike potrebno je samo prihvatiti da građani, svom ispiranju mozga uprkos, još nisu postali binarna bića koja razumeju jedino crno i belo, super i fuj, „svaka čast Vučiću“ i „Vučiću pederu“. Jer, kod takve kritike, Vučiću ništa lakše nego da sve proglasi cinicima, mrziteljima napretka i budalama koje se plaše da će gvozdeni konj proždrati šljivik.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.