Izvor blizak istrazi

Da li je ovo rečenica iz dnevnika koji je anonimni tinejdžer nehajno ostavio na klupi u parku? Ili iz kakve knjige samopomoći kojom lajf-kouč zgrće pare na lakovernima? Ili iz životopisa kandidatkinje za mis?

To bi bili ziceri. Istina je bolja: Mudrolija potiče sa sajta veselinmilic.rs koji treba da posetite što pre, zbog opravdane bojazni da će uskoro biti obrisan.

Ako vam deluje da persona Veselin Milić – inače načelnik beogradske policije – ima sajt posvećen sebi, to znači da imate oštro oko. Jer persona Veselin Milić – inače načelnik beogradske policije – zbilja ima sajt posvećen sebi.

Onde na poluošišanoj latinici izveštava o svojoj karijeri i bračnome stanju. Tu su i linkovi do tekstova u medijima u kojima je glavni protagonista, pogađate, Veselin Milić.

Nadljudski napor je potreban da se ovde odupre stereotipima o policajcima jer sajt ima nekoliko slojeva tupavosti, kao glavica luka.

Recimo, dok navodno traje unutrašnja kontrola MUP-a zbog objavljivanja spiska dece za odstrel koji je sačinio ubica iz „Ribnikara“, delija Milić na sopstvenom sajtu drži sliku na kojoj pred kamerama pozira sa spiskom dece za odstrel koji je sačinio ubica iz „Ribnikara“.

Tja, neki ljudi toliko vole sebe da im se u provodadžisanju svog lika i dela omakne i inkriminacija prvog reda.

Kad su mediji pre koji dan otkrili rudnik bizarnosti na adresi veselinmilic.rs, prvi je beogradski policajac uklonio inkriminišuću fotografiju.

Nažalost po njega, em internet sve pamti, em sve i da nam nije sajta veselinmilic.rs – konferenciju za štampu nikad nećemo zaboraviti. Dok je nacija bila u šoku i neverici, dok još ni mrtvi nisu prebrojani, Veselin Milić je pred kamerama svih televizija vitlao spiskom za odstrel na kojem su se jasno mogla pročitati imena dece.

Možda unutrašnja kontrola MUP-a otkrije nešto što se ne vidi golim okom, kao fudbalski sudija kad gleda u snimak tesnog ofsajda. Možda su, na primer, vanzemaljci oteli identitet Miliću pa u njegovo ime pred celom Srbijom vitlali spiskom za odstrel. Ne treba požurivati istragu koja je očigledno temeljita.

Drugi policajci u Srbiji retko imaju svoj lični sajt, ali mnogi sa Milićem dele ljubav prema medijima.

Eno su pre neki dan pronašli telo svirepo ubijene N.M. (18). I šta su prvo uradili? Razume se, javili tabloidima. Unesrećeni otac se zabezeknuo kad mu je neko na Fejsbuku izjavio saučešće – nije imao pojma da je nađena mrtva.

Šta je u glavi pandura koji uopšte – a kamoli pre nego što je obaveštena porodica – uzme telefon da izvesti svog ortaka iz Blica, Informera, Aloa ili Nove? Šta on u toj igri uopšte dobija? Šta dobijaju čitaoci objavljivanjem „saznanja“ na koliko je komada iskasapljeno telo? Čemu služe reči „izvora bliskog istrazi“ da iz plastične kese vire roza kikice?

Jasno je ko u toj igri dobija – tabloidi čiji su tzv. novinari dresirani tako da je klik mera svih stvari, ali to je jedna druga priča, hronična i tužna.

Istina, kod policajaca i njihovih javnih i tajnih medijskih istupa ipak postoje neka pravila. Recimo, kad je pod bogougodnom rajčicom i krastavcem otkrivena najveća plantaža hašiša na Balkanu, to je valjalo zataškati. O Jovanjici je najpre negde slučajno objavljena vest, pa je ubrzo povučena.

Policajci koji tu stvar ganjaju bez pardona i obzira prema kriminalcima – danas u Srbiji sami bivaju tretirani kao kriminalci.

Protiv policajke iz Valjeva se vodi postupak jer je dojavila da je jedan iz kaste Vučićevih kumova i novokomponovanih bogataša izazvao udes pijan i drogiran. Ako mene pitate, jedini greh te policajke je što to nije javila nekom od dobrih novinara, nego opozicionoj političarki.

Ta je stvar naumljena tako da ućutka i ono časnih policajaca što je preostalo. Da se zna red: kao što tabloidi znaju koje su vesti dopuštene, da i naša policija zna koje su dojave poželjne. Predsednički kum nije dugme, a familiju ubijene devojke dodatno ćemo unesrećiti za klik.

Tom istom logikom je Veselin Milić, čovek sa sopstvenim sajtom, onog kobnog trećeg maja mahao papirom sa imenima dece koja su odstreljena ili je trebalo da budu odstreljena. Šta je patnja tolikih ljudi prema trenutku trijumfa jednog bizarnog samoreklamera? I šta je prema klikovima za tabloide, koji su onda detaljno razradili spisak za odstrel?

Kao svaki pravi narcis, Milić bi na kraju mogao da objavi knjigu svojih misli i citata i posveti je pandursko-tabloidnoj koegzistenciji. Imam predlog za podnaslov: „Naučio sam da hrabrost nije odsustvo srama, nego trijumf nad njim.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.