Komunalno srpstvo

Muka je tolika da je i prvi među nama malo digao ruke od provodadžisanja opšteg napretka i okrenuo se temama svoje mladosti od kojih je omiljena odbrana srpstva. Svuda ćemo istaći zastave kad usvoje tu rezoluciju!

Treba da budu neki lokalni izbori, ali nije vreme za sitne teme već velika junaštva i sabijanje pod jednu šljivu pred konačni juriš.
Srbovanje – omiljena taktika mufljuza jer (njih) ne košta ništa i u njihovoj izvedbi ne znači ništa – domoglo se i komunalnih tema.

Recimo, šta znači kad Aleksandar Šapić kaže da Beograd mora da bude „srpski grad“ i da mu treba „srpski gradonačelnik“?

Osim ako su u tajnom dilu ponudili Trampovom zetu ceo grad pa postoji stvarna mogućnost da Beograd postane „američki grad“ – opaska o „srpskom“ Beogradu prazna je kao Sutomore zimi.

Da li srpski gradonačelnik srpskog Beograda namerava da konačno izgradi kanalizaciju u naseljima preko Dunava?

Ili se to ne uklapa u koncept srpskog grada?

Možda pravi srpski birači srpskog gradonačelnika srpske prestonice ne mare za to kuda im plutaju govna jer se napajaju čistim srpstvom koje sve druge potrebe čini banalnim.

Da li bi, evo napamet pričam, hrvatski gradonačelnik Beograda sredio da Hitna pomoć pokrije i Kaluđericu gde je nedavno dvoje ljudi umrlo čekajući sanitet?

Odoh već u blasfemiju, ali možda Beogradu treba madagaskarski gradonačelnik, ili singapurski ili bolivijski, kako se samozapaljivi autobusi gradskog prevoza ne bi cepali napola ili im ne bi otpadao točak da ubije ženu koja je sekund pre toga blaženo šetala ulicama srpskog grada sa srpskim gradonačelnikom.

Da je gradonačelnik recimo Rumun ili Kanađanin, možda Čađanin ili Japanac, da li bi se i onda rušili Sajam, Generalštab i hotel „Jugoslavija“, a gradile najsrpskije kule, srpski apartmani za dubok džep i srpski tradicionalni šoping-molovi? Da li bi, božemeoprosti, irački gradonačelnik Beograda rešio problem sa parkiranjem?

Čitalac je primetio da srpstvo – hrvatstvo, kanadstvo ili madagaskarstvo – nemaju mnogo dodirnih tačaka sa kanalizacijom, parkiranjem i uopšte potrebama jednog grada.

Utoliko je pozivanje na srpstvo potpuno besplatno. Ono ni na šta ne obavezuje, ništa ne znači, tu je samo da prekrije sve ostalo.

Ko je protiv koncepta „srpskog grada“ – kafkijanskog, uostalom, jer niko ne zna šta je to osim što znamo da bi Tito bio preseljen u Kumrovec – taj ne može biti ništa drugo do izdajnik, ustaša, petokolonaš koji daje vetar u leđa našim neprijateljima.

U toj inverziji, bilo kakvo bavljenje kanalizacijom u Borči, Ovči i Krnjači, popucalim trotoarima ili raspalim trolejbusima, nije samo sitničavost i malodušni materijalizam, nego i direktan rad protiv tautološki definisanog srpstva.

Šta je srpstvo? Pa ono što oni kažu da jeste. A šta oni kažu da jeste? Oni kažu da je srpstvo to što oni brane.

A šta oni tačno brane?

Pa srpstvo, rekli smo već. Ali, šta je to dođavola?

Pa ono što oni brane, uostalom ko je vama izdajnicima dozvolio da propitujete?

Ima pojmova za koje se ne vredi boriti jer su do kraja opoganjeni i prokazani.

Mislim da „srpstvo“ i „srpski“ ne smeju biti u toj kategoriji jer su vazda bili veći i važniji od onih koji ih banalizuju i sramote.

Ne mora se znati šta je tačno „srpski“, ali se mora znati šta to ne sme da bude – ritmično lupanje u patriotske grudi od kojeg prsa poplave dok se točak samozapaljivog gradskog autobusa kotrlja da ubije nedužnu ženu, pretpostavljam Srpkinju.

Koncept srpstva za koje se vredi boriti bi morao ne samo da uključi, već i da podrazumeva neslaganja koja se demokratski raspravljaju.

Srpstvo bi, po mojemu, podrazumevalo i solidarnost i brigu o naslabijima i kočenje sumanutog tranzicionog kapitalizma u kojem krov nad glavom mogu da priušte još samo oni koji imaju para za novonikle kule na „ekskluzivnim“ lokacijama „srpskih gradova“.

Ako maštamo dalje, srpstvo bi podrazumevalo da se ne krade na tenderima. „Srpski gradonačelnik“ velike „srpske prestonice“ ne bi, recimo, mogao da bude upetljan u mutne gradnje i ozakonjenja, a njegova bliska saradnica ne bi mogla da napravi mrežu fantomskih organizacija da im podeli milione evra iz budžeta.

Koncept srpstva bi, da prostite, morao da podrazumeva da Srbi i svi ostali koji žive u „srpskim gradovima“ zaslužuju da im govna idu u kanalizaciju.

Pa još da se onda ne ispuštaju direktno u Savu i druge reke nego da i srpsko govno ode u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

A onda mogu svuda da se okače i trobojke sa dvoglavim orlom, to je sasvim u redu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.