Ljudi koji glasaju samo za pobednike

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dobra kolumna,svaka ti čast!
   Hm. Moji nikako da dođu na vlast!
   Uvek u manjini,kao da sam iz kruga dvojke.

2. Prepoznajem u svojoj okolini ovakvo ponašanje sugrađana. Opozicija nema dovoljno samopouzdanja. Razumem i zašto – boje se Vučićeve uvežbane izborne mašinerije. U dosadašnjim tv nastupima u očima im se vidi strah od neuspeha. Očigledan strah. I to nije dobro, ne donosi glasove birača. Ono što može, eventualno, da ih sačuva od totalnog fijaska je urođeni srpski inat, tj. da se glasa protiv Vučića i SNS, a ne za bilo koju drugu stranku. Jedno vreme smo glasali za „manje zlo“. Bojim se da sada većina ne zna koje bi zlo bilo manje.

3. Ima i nas što glasamo uvek protiv vlasti

4. Psihološki gledano, ne radi se o strahu „ostanka u manjini“, već o stalnoj i izraženoj ljudskoj potrebi da „budu pametni“, i da donose „ispravne odluke“. Ljudi vole da se osećaju mudrim, pronicljivim i visprenim, pa im se sama činjenica da su „pogrešili“ u svom izboru, i ostali u manjini, čini poražavajućim po sopstveni ego. Uz to, samo saznanje da su na strani pobednika ljudima stvara snažan osećaj koji ih čini prilično spokojnim i bezbednim.

5. Uvek glasam za opoziciju zato što ne želim da se političari osećaju sigurno. Ako političar osvoji vlast pa se na sledećim izborima na vlasti učvrsti, počinje o sebi da misli da je vlasnik svega. A treba da bude sluga.

6. Nije veliki problem glasati za „nekoga“ ako iza dve tri stranke stoje industrijalci. I iza Hitlera su stajali industrijalci, jeste da da je bio problem dok ih nije u zagrljaj uzeo. Sta ako imas politicare koji su niko i nista osim dobrih govornika a u drzavi nema domace velike industrije. Onda oni gledaju samo svoj dzep i dati privilegije uz korupciju i pretnju oligrsima, tajkunima i sitnijim privrednicima. U takvim drzavama politiku kreiraju stranci imajuci tretman prema tamosnjim politicarima kao i oni sto imaju prema narod u toj drzavi. Sto losije opste obrazovanje bez obzira na diplome eto prilike da uz propagandu jases.

7. U kalendaru SPC je za vreme komunističke vladsti pisalo:Moliti se Bogu za one koji su na vlasti.

8. Da, tačno je da ima ljudi koji glasaju samo za pobednike.
   Ali koja je to vrsta ljudi? To su ljudi koji u suštini ne razumeju kako funkcioniše demokratija, ljudi koji us ionako bez dovoljno jake svesti i bez jake ličnosti, bez dovoljno samopouzdanja, povodljivi, kojima se lako manipuliše i koji slepo slede većinu. Ali najgora osobina im je to što su potpuno nesposobni da se u bilo kojem obliku suprotstave većinskom mišljenju čak i kad su potpubo ubeđeni da većina nije u pravu! Zato ne mogu ni da prihvate da glasaju za mogućeg gubitnika.
   Ali sasvim je suprotan slučaj sa ljudima koji imaju izgrađenu ličnost i koji razumeju šta je demokratija, a podržavaju ovu ili onu političku opciju iz čistog ubeđenja jer smatraju da je jedina ispravna. Takvima je potpuno svejedno šta drugi glasači misle o njihovoj opciji i koliko će njihova opcija osvojiti glasova. Šta god da se desi, oni će joj dati svoj glas.

9. Ovo je stvar ljudske psihologije. Sto je covek neobrazovaniji i primitivniji vise ima tendenciju da na bilo koji nacin “trci“za onima koji mu izgledaju jacim i uspesnijim, pa i na ovaj nacin, opredeljivanjem da za takve glasa na izborima, osecajuci se gubitnikom ako nije bar na ovakav, lazan, nacin zajedno sa njima.Oni se plase da iskazu svoj stav. Sa druge strane ljudi koji imaju licni integritet i jasno artikulisane vrednosti i razvijeno kriticko misljenje koje mogu da obrazloze ne ustrucavaju se da svoj stav iskazu i ne smatraju se gubitnicima ako ostanu u manjini, jer i ono sto je vecina nekada je bila manjina…

10. Uvek sam bio u manjini jerbo , nikad nisam gasao za ove dosadašnje predsednike . Neko reče ovde u komentarima , da se oni koji su u manjini , osećaju da su pogrešili u svom izboru . Upravo suprotno ! Kakve smo predsednike imali , dokaz je da sam uvek glasao ispravno ! Često puta većina pogreši . A to je kod nas u Stradiji pravilo .

11. Citiraću jednog komentatora
    „Uz to, samo saznanje da su na strani pobednika ljudima stvara snažan osećaj koji ih čini prilično spokojnim i bezbednim.“
    To je dokaz da postoji polovina naroda koja je oduvek svesna nepravde, ali joj nikad nije smetalo to maltretiranje ljudi oko sebe od strane onih kojima se priklanja. I samim tim što to traje, postaje jasno da je junaštvo u Srba – samo mit. I da su to retke jedinke koje se suprotstavljaju redovno.
    Inače nikad ne bi smo došli do toga, da nasilna strana ima abnormalnu podršku (pretežno posramljenih gradjana) stečenu otvorenim nasiljem, a to je ono što se danas dešava. Na oči svih nas.

12. Dobar tekst – kolumna, a dobri i komentari. Svidja mi se da ljudi pokusavaju da svojim promisljanjem dodju do istine pa koliko ko uspe.
    Mi u drustvu nismo izgradili sistem vrednosti ni principe, a ni funkcionalnu drzavu.
    To me ne cudi i ne krivim obican narod. Kako da obican covek zna kojih principa i vrednosti da se drzi kad ni politicari, ni drustvene elite nemaju utvrdjen nacionalni program. Sam predsednik drzave ne zna da li je fakticki priznao nezavisnost Kosova, ili ce da ga deli, ili da menja teritoriju po principu nase za nase. Nekad mu je Srbija do Karlobaga, Karlovca i Virovitice. Nekad do Banja Luke, a nekad do Raske. Predsednik SANU kaze da je Kosovo de jure nezavisno!?! I mi sad ocekujemo da narod bude pametniji od drustvene elite. Pa da je pametniji onda mu ne bitrebala takva elita.

13. provincija je tamo gde urbani pobegnu.