Mestimično opasno

„Jao Bože“, kažu mladi novinari i studenti ako se ne sete na prvu.

Čitalac pogađa da je reč o vremenskoj prognozi mada je pitanje koliko još čeka vesti da je čuje.

Svi sad imamo ova, što predsednik kaže, „sokoćala“ i stalno možemo da vidimo hoće li kiša i psujemo meteorologe što „opet lažu“.

Kako je prognoza, svima postala dostupna, to su se tabloidne portalčine dosetile da je naprave opasnijom kako bi je ipak neko čitao i kod njih.

Recimo, kad krenu vrućine pa se treba hidrirati objave: „Dolazi talas iz Sahare, SLEDI NAM PAKAO ako ne uradimo OVO“.

Ili kad temperatura padne na nulu: „Izbija NOVO LEDENO DOBA!? Meteorolog sve šokirao OVIM REČIMA“.

„Jao Bože“, reći će čitalac koji se opet upecao na naslov. Zar ovi ljudi nikad nisu čuli za omorinu ili zimu?

Na televiziji to još uvek izgleda pristojno. Voditeljka izađe pred ekran i pokazuje odakle dolaze polja vazdušnog pritiska i gde će biti mestimično oblačno.

Ali, i takva vremenska prognoza može biti opasna, doznajemo ovih dana iz primera Radio-televizije Vojvodine, jednog od dva javna servisa koje građani plaćaju mada nisu sigurni za čije babe zdravlje.

Onde se naime prošle sedmice dogodio strašan incident, neviđen valjda u istoriji srpske televizije.

U dnevnik je otišla pogrešno snimljena vremenska prognoza.

Ovako je bilo: Mlada voditeljka je snimana pred ekranom, načinila lapsus i rekla „Jao Bože“. Onda je sve ponovila i snimila kako treba. Avaj, nečijom greškom je u dnevnik otišao snimak sa lapsusom.

Mudro rukovodstvo RTV-a je stvar shvatilo ozbiljno – i otpustilo devojku sa televizije.

„To nije greška, to je nemar“, pojasnio je odluku Goran Karadžić, prvi čovek pokrajinskog javnog servisa.

„Jao Bože“, rekli biste vi, zar se takve i gore greške ne dešavaju stalno na televiziji, zar se od njih posle ne prave smešni video-klipovi i sve se zaboravi za jedan dan. To biste vi rekli, ali zato vi niste Goran Karadžić i zato vi niste direktor javnog servisa.

Stvar je u tome što su gledaoci – odreda prinudni pretplatnici javnog servisa – ostali bez precizne prognoze i nisu znali da li da pođu napolje slojevito odeveni, da ponesu flašicu vode ili pak kišobran. Sa time se nije šaliti.

Mlada novinarka – Zorana Nikoletić se zove – pojasnila je za „Vreme“ šta se desilo. Snimili su nekoliko verzija prognoze za tri dnevnika i još neke emisije, računar je štucao i niko nije proverio snimke – ni montažer, ni urednica, ni realizator, kojima je to posao. I ta jedna prognoza ode pogrešno.

„Svi smo napravili propust, ali zbog ugovora koji sam imala, samo sam ja dobila otkaz“, rekla je Nikoletić.

Ona je, naime, za razliku od montažera, urednice i realizatora, zaposlena na tzv. ugovoru o delu, a to je popularan način da se mladi novinari plate manje od minimalca.

Goran Karadžić, medijski radnik koji preživljava režime i bdi nad pravom Vojvođana da znaju sve što odgovara vlastima, kanda je rešio da ispadne opasni baja kažnjavajući početnicu u novinarskom poslu.

Za Karadžića to možda nije bogzna šta.

Jer, on je kao iskusni medijski radnik došao na čelo RTV-a samo jer je taj javni servis u ranom periodu naprednjačke svevlasti temeljno upodobljen.

Možda se ne sećate, prošlo je nekoliko godina, a to je u Srbiji kao nekoliko vekova, ali na RTV-u su svojevremeno smenjeni svi urednici i rukovodioci i od solidne televizije to je postala još jedna meko propagandna kuća.

Čast nekim izuzecima i nekim emisijama, RTV je prestao da bude kamenčić koji žulja one na funkciji – što je, je li, posao medija – i time postao efemeran i učmao do mere da mu je najozbiljniji problem jedan simpatični gaf u vremenskoj prognozi.

„Jao Bože“, kažete vi sada, zašto ne puste dete na miru? Zar ne treba da učimo mlade da je u redu i grešiti i učiti iz toga?

Zar je jedna vremenska prognoza važnija od svih onih vesti koje su ostale neizrečene na našim javnim servisima, od svih prećutanih afera i skandala vlasti, od svake kritike koja nije smela u etar?

Ali, kažem, vremenska prognoza je opasna stvar.

Ako je samo jedan Vojvođanin krenuo u džemperu po vrućini ili na pljusak bez kišobrana, šteta je takoreći nenadoknadiva i novinarka ništa manje od otkaza nije ni zaslužila.

Uostalom, gde direktor da trenira strogoću kad je inače sve u najboljem redu?

Na kome da šilji svoju direktorsku britvu? Naravno, na mladoj novinarki uposlenoj po osnovu ugovora o delu za platu manju od minimalca.

Daleko bilo da neko pomisli kako se direktor opustio i više ne motri na program.

Pa zato je tu, da pokaže budnost, makar mestimično.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.