Nekad reči tako malo znače

„Ovo ne pamtim od 1993. kad sam radila u C marketu“, kaže najiskusnija prodavačica u filijali Lidla.
Televizije su u živom programu.

Reporter N1 javlja se sa beogradskog aerodroma gde građani noće po holovima, glave u polusnu nagnute na putnu torbu, odnekud se čuje plač bebe.

„Čekamo prvo slobodno mesto u avionu. Kuda? Kud god, samo da pobegnemo“, kaže uznemirena majka.

U studiju RTS-a sedi smrknuti kriminolog i komentariše vest da se građani masovno naoružavaju na crnom tržištu.

Po rubovima gradova se formiraju narodne milicije, sve potkrepljuju snimci starijih sugrađana sa tandžarama, šubarama ili partizanskim kapama, svejedno. „Svakog trena će krenuti“, kaže smrknuti kriminolog.

Kao solidno obavešteni građanin i građanka, znate da je Vaš kolumnista izmislio gornje vesti.

Ali, vraški je dobro pitanje zašto je za izmišljanjem bilo potrebe. To jest, kako to da vesti poslednjih dana ne zvuče baš ovako?

„Najoštrije osuđujem pozive na građanski rat kojima svedočimo u poslednjih 48 sati“, napisala je na Tviteru Ana Brnabić, prikazujući naslovne strane jedina dva dnevna lista koja ne kontroliše režim.

Opozicija je, da prepričamo tok misli predsednice Skupštine, tražila sednicu o litijumu, dobila sednicu o litijumu, pukla na sednici o litijumu i sada poziva na „razračunavanje na ulicama“, a sa jasnim ciljem da „ukine parlament“, „ubije ili uhapsi“ Vučića i „uvede diktaturu“.

Pre toga je ministarka za litijum Dubravka Đedović Handanović rekla da opozicija „jasno i glasno“ poziva na „nerede“.

Informer briljira: „Opozicija pravi alibi za građanski rat u Srbiji! Pominju 20.000 mrtvih, naoružane plaćenike i poručuju: Pozvaćemo se na poslanički imunitet.“

Kao solidno obavešteni građanin i građanka, znate da Vaš kolumnista nije izmislio ove „odjeke i reagovanja“ režima.

Pa, zašto onda narod nije razgrabio rižu i pelene, zašto se izbeglice nisu slile ka granicama i aerodromima i zašto nigde nijedan čiča nije spremio tandžaru i pošao da patrolira sokacima?

Za svaki slučaj prvo da utvrdimo da opozicija i mediji koji nisu pod kontrolom režima naprosto nisu pozivali na građanski rat, nerede niti bilo šta slično. Niko ne namerava da ukine parlament, ubije Vučića i uvodi diktaturu.

Ana Brnabić još ima pristup Tviteru, Informer se još prodaje na kioscima, dakle, naprednjački svet je potpuno u redu.

U prevodu, režimlije lažu i o tome ne može biti rasprave. To jest možemo da raspravljamo i o tome ako baš nemamo pametnija posla, ali isto tako možemo jesti burek bez jogurta pa nećemo jer je besmisleno.

Ali koga lažu? I kako? Zar nije građanin, slabije upućen u politička dešavanja, a suočen sa predstojećim krvoprolićem na ulicama, ratom i diktaturom, ponukan da stvar proveri?

Da vidi ko to tačno i kako poziva na građanski rat? Kad kreće krv? Pa da nabavi zalihe, skloni sitnu decu kod rođaka na selo ili u Nemačku, zamandali prozore na vreme.

Dva miliona građana redovno glasa za režim – malo po sl. dužnosti, malo zbog stokholmskog sindroma izazvanog predsednikom u televizoru. Pa opet, ni među tim građanstvom nikakvi znaci panike nisu primećeni.

To znači da je ovo laž bez slaganih. Kao dečak koji po hiljaditi put viče „vuk, vuk“ – a drugi čobani su od njega davno digli ruke, premda ga čuju kao udaljeni eho – tako i naprednjaci po hiljaditi put tvrde da se spremaju građanski rat i omča za Vučića, da opozicija poziva na linč, silovanje, nasilje, da Srbiju čeka povratak razbojnika na vlast i kraj zlatnih vremena u kojima postoje staklene kule u bogataškim naseljima, a za sirotinju voz i autoput i dvadeset hiljada dinara pred izbore.

Vlast plašenjem naroda vanrednim okolnostima zapravo održava redovnu okolnost da je na vlasti i da radi šta joj je volja. Izmišljeni pozivi na građanski rat i atentati tu služe kao ona dosadna muzika u liftu ili drogeriji – niko je ne sluša, ali može da uđe u uho.

Sva je prilika da čak i najostrašćeniji glasač vlasti ovakve istupe Vučića, Brnabić, njihove ritam-sekcije iz stranke i tabloida – dočekuje kao umirenje. Sve je na svom mestu – Ana Brnabić još ima pristup Tviteru, Informer se još prodaje na kioscima, opozicija i dalje hoće krv na ulicama, ali je srećom nesposobna, a naš je predsednik gromobran za narod.

Keep calm and carry on, i zapamtite za koga da glasate.

Ova rutinska propaganda je pogubna iz perspektive društva i javnog interesa. Ona na duži rok – a ovo traje baš dugo – retardira društvo i način na koji pričamo o stvarima javnim.

Ta retardacija nadživeće ovu vlast i neće se lako zalečiti.

Ona čini da reči ništa ne znače i da se može izmisliti sve – uz apsolutnu sigurnost da će režimski mediji preneti i razraditi teze.

A tamo gde se može reći sve, malo šta znači nešto. Uostalom, ništa se ne čuje od lažljivog čobanina i muzike iz lifta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.