O kmetovima i aršinima

Opozicionar je rekao da „bandi“ na vlasti treba pokazati da se krađa više ne može trpeti i da će svi koji su krali izbore „završiti u zatvoru“.

Za naredno glasanje je najavio da će opozicija „sedeti na mestima na kojima se broji“, te da će se „ući u velike sukobe“ ako vlast bude objavila lažan rezultat.

„Uhvatili smo ih u krađi izbora i sada mogu da govore šta hoće. Da imamo medije, da imamo televizije, danas bi Srbija brujala o krađi na izborima, ali imamo poslušničke medije“, rekao on, dodavši da javni servis svi plaćamo, a on radi samo za predsednika.

Isti opozicionar je, kako prenosi Slobodna Evropa, u mikrofone medija rekao doslovce: „Mi smo se obratili i Ambasadi Rusije i Ambasadi SAD, OEBS-u, Savetu Evrope i kancelariji EU u Beogradu, upoznali ih sa dokazima o izbornim rezultatima, ja u ponedeljak imam razgovor sa ambasadorom Amerike.“

Žestoke su reakcije vlasti na ovakve izlive opozicionih optužbi i pokušaj „internacionalizacije“ srpskih izbora.

Tužno je to „tužakanje svoje zemlje strancima“, rekao je Stojan Radenović, naprednjak-matematičar koji predsedava prvoj sednici Skupštine kao najstariji poslanik.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da opozicija deluje u sadejstvu sa Aljbinom Kurtijem.

„Naša vajna, tužna opozicija mu je servirala to kao na tacni“, rekla je premijerka.

Traženje nekakvih međunarodnih istraga o domaćim izborima je baš nešto što bi zahtevali i Hitler i Himler „da bi ponizili suverenu i nezavisnu Srbiju.

Isto kao 1914. godine“, napisala je Brnabić na Tviteru.

Nevažno sad otkud Hitler i Himler u 1914. godini, možda je premijerka samo nespretno nabrojala dva primera, ali poentu ste shvatili do sada.

Ako niste, evo još: funkcionerka SNS Nataša Jovanović je opoziciji pripisala „snishodljivost“ pred „mrziteljima Srbije“.

„Za bedne aplauze svojih gazda i tapšanje ovako da se izdajnički i lažljivo ponašaju stvarno je velika sramota za sve njih iz antidržavne opozicije“, navela je ona.

Ako i dalje nije jasno, izvesna Ivana Nikolić, za koju mediji navode da je u Predsedništvu SNS, iz čiste neverice se zapitala „da li ima većih mrzitelja i izdajnika Srbije od ovih ološa“ koji tamo nekim strancima denunciraju rođenu zemlju.

Na kraju se javio i predsednik Aleksandar Vučić, u skladu sa rangom i renomeom uz više poetskog dojma:

„Ta kolonijalna kmetska svest, potreba da se dodvoravate stranom faktoru, potreba da uvek pronalazite krivca u svom narodu, svojoj porodici, a da vas stranci rukopolože da oni budu ti koji će da vode politiku, nije od juče i uvek je postojala u srpskom narodu, ali je slobodarski duh uvek bio nadmoćan i imao prednost i podršku naroda!“

Čitalac shvata, ovo je više dokument nego kolumna, žestoke reakcije vlasti na priče o izbornoj krađi su sveže od ovih dana.
Ali dodajmo ovde pokoji podatak o gorepomenutom opozicionaru koji je pretio „velikim sukobima“ i robijom zbog krađe izbora te „tužakao“ vlast tzv. stranom faktoru.

Taj čovek koji je govorio u mikrofone svih medija i njegove su reči prenosile sve srpske agencije i najčitaniji srpski portali, pedantno i bez sopstvenih komentara, preziva se Nikolić, a zove Tomislav, u ono vreme – između dva izborna kruga 2012. godine – lider opozicione Srpske napredne stranke uz kojeg je stupao Aleksandar Vučić.

Da, Toma Nikolić je vrteo džakom izbornih listića koji je kao našao u kontejneru gde ga je tobože vlast bacila jer su to bili opozicioni glasovi.

Posle je maca pojela tu silnu „izbornu krađu“ zbog koje je Nikolić išao na kanabe američke ambasadorke i pisao zapadnim centrima moći.

Jer, u strašnom dosovskom režimu je taj Nikolić koji dan kasnije dobio drugi krug predsedničkih izbora, a čestitka iz Brisela je stigla pre zatvaranja biračkih mesta.

Nikolić-Vučićeva stranka je – posle „kmetskih“ razgovora sa zapadnim centrima moći – preuzela vlast sa manjim procentom osvojenih glasova nego što ga je u decembru prošle godine dobila „Srbija protiv nasilja“.

Tako je došao kraj dvanaestogodišnjem zulumu dosmanlija kod kojih je, eto, opozicionar mogao da maše vrećama sa tobože pokradenim glasovima na svim televizijama, to su prenosile sve agencije i najčitaniji portali, pa je još i dobio izbore, a odlazeća vlast to priznala.

Niko nije optuživao naprednjake za „kolonijalnu kmetsku svest“, „tužakanje“ Srbije i „izdaju“.

Sad čitaocu ništa nije jasno – kako može biti da je u jednom slučaju kuknjava zbog izmišljene izborne krađe patriotizam, a u drugom slučaju su žalbe zbog prave izborne krađe „izdaja“?

U prvom slučaju je iznose nosioci „slobodarskog duha“, a u drugom „kmetovi“ i „ološ“ koji bi da ih „rukopolože“ najgori „srbomrsci“?

U stvari je prosto. Sve što „patriote“ rade je patriotizam, a sve što „izdajnici“ rade je izdaja.

Jedino su „patriote“ vlasne da dele tapije na patriotizam i žigošu „izdajnike“.

Ako vam ovo zvuči kao logička svinjarija, onda mora da ste izdajnik.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.