O svemu ima ko da misli

Raspitao sam se čak koliko para može da se uzme ako odvedem mog blesavog bišona da oplodi ženku – njemu lepo, meni isto.
Nasuprot tome, ovih dana – a ni ranijih, dabome – nikako mi na pamet nije palo šta Severina misli o Tuđmanu.

Evo je to postalo bitno, ali i dalje nisam proverio šta Severina misli o Tuđmanu, Srebrenici, Rio Tintu ili, štaznam, ajvaru kao prilogu uz ćevape.

Ne zato što bi građanku Vučković nipodaštavao – žena je ispravna, hrabra, velika zvezda koja je u životu prošla i isuviše muka uglavnom zahvaljujući podlim muškarcima. Nego zato što se, eto, nikad nisam setio da mislim šta Severina misli o Tuđmanu.

Dobro je znati da o tome ima ko da misli.

Kao što ne znam, a nešto me i ne zanima, kako se tačno bira polje eksploatacije uglja, ali mirno spavam jer u državi ima ko o tome brine pa ne može da se kopa jalovina umesto uglja pa da peć termoelektrane stane i pola zemlje ostane bez struje.

Ili kao što ti, čitateljko i čitaoče, pojma nemaš kako tačno ispravna pijaća voda stiže do česme.

Zato naša država ima ljude koji se staraju da, napamet kažem, u vodu ne dospeju recimo valjkasti crvi. Zato ti nikad nisi čuo za nematode.

Isto je dobro znati da su stvari u najboljim rukama kad su u pitanju tzv. verbalni delikti protiv naše zemlje, možda i ukupnog srpstva.

Izričito se mora pozdraviti što je u službi neki komandir zadužio nekog pandura da detaljno pročešlja profile na društvenim mrežama i intervjue građanke Vučković te je propita na granici.

Severina je ispričala da joj je postupajući islednik poverio kako je u automobilu guglao šta to tačno ona, Severina, misli o političko-društvenim pitanjima. To je tek vredno hvale – naša policija radi i na točkovima.

Taj nivo nije lako održati. Kažem, ovih dana sam razmišljao o električnom trotinetu, glumcu, koroni, parenju bišona, ali sada već razmišljam (i građanski brinem) da li će naša policija održati korak sa potrebama otadžbine da se enciklopedijski popiše šta ko o čemu misli te da se odgovarajuće postupi!

Šta na primer – da se zadržimo na pretnjama iz tzv. regiona – Miljenko Jergović misli o tenderu kojim je gradski prevoz u Beogradu privatizovao režimski kriminalac Zvonko Veselinović?

Šta o jadnom životnom standardu većine građana Srbije ima da kaže Dino Rađa? Da li da hapsimo Džonija Štulića ako ikada prispe u našu jurisdikciju?

Ništa nas ne smije iznenaditi! Kad smo već kod toga, je li Ante Tomić propitan na opšte i posebne teme, a zna se – to sam recimo guglao – da je neki dan imao promociju knjige u Beogradu?

Čitalac se možda pribojava da je to previše zadataka za srpsku policiju i službe, da bi zbog sačinjavanja hrestomatije mišljenja kulturno-umetničkih radnika iz regiona mogao da im promakne recimo okoreli albanski kriminalac koji potom ubije njihovog kolegu kod Loznice.

Da bi možda naša policija mogla da zapostavi islamističku mrežu i teroristu koji samostrelom pokuša da ubije njihovog drugog kolegu.

Da bi, daleko bilo, pustila da se nasilnik iz nekog sela kod Mladenovca naoruža kao komandos i pobije devetoro mladih ljudi od kojih je opet jedan njihov kolega policajac.

Ili, ovo je sad već nečuveno, da bi naši nadležni organi, odvučeni verbalnim deliktima hrvatskih i bosanskih glumaca, pevačica i pisaca, mogli da punih pet meseci ne otkriju ama baš ništa o nestanku dvogodišnje devojčice o kojoj je onomad brujala cela zemlja.

Da, štaviše, jedini opipljiv rezultat naše policije bude da nasmrt pretuku jednog čoveka u pritvoru, možda sasvim nevinog.

Mislim da su takve bojazni neutemeljene. Zna naša policija da odredi prioritete.

Prvi među nama nas neumorno izveštava o hibridnom ratu protiv države i naroda, i protiv njega lično što je još važnije od države i naroda.

Lakše je pobrojati ko se sve nije urotio nego ko jeste, u kolu su ustaše, Šiptari, Šolak, zapadne službe, istočne družbe, nevladin sektor i Hanibal Lektor pa neka sam ovo poslednje metnuo samo jer se rimuje, možda je i tačno!

Cifra koju ulažu u rušenje države i celog predsednika do sada se meri milijardama, a metod im je pretežno verbalni delikt.

I ako neki grešni čitalac pomisli da granitni režim – u kojem cena ljudi varira od špricera i kavurme do nekog tenderčića – ne pada jer zaverenici loše ulažu pare, vara se.

Režim, to jest država, to jest predsednik, drže se jer znaju koga da se čuvaju i od koga da čuvaju narod. Sad shvatate zašto je bitno šta građanka Vučković misli o Tuđmanu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.