Omerta i geopolitika

Uzmimo prošlonedeljni slučaj takozvanog Aleksandra Vulina, čoveka koji je slučaj po sebi. U obema svojim fazama – dugokosoj i kratkokosoj – persona Aleksandra Vulina takva je da bi ga Kventin Tarantino odbacio kao predložak za lik u filmu. Previše je bizarno.

Prvo su Amerikanci obnarodovali da će Vulinov imetak u SAD biti zamrznut. Ne zna se da li takav imetak postoji ili je sve što Vulin ima severnije, kod tetke u Kanadi. Sankcije su, kažu iz Vašingtona, uvedene jer je Vulin kriminalac koji učestvuje u švercu droge i oružja. To je naravno tačno.

U spasavanju redova Vulina prednjačio je prirodno njegov Pokret socijalista, klijentelistička strančica u čije postojanje ne veruju ni njeni članovi koji su se omastili državnim poslom.

Ama se i predsednik države i pokrovitelj svog imenjaka istakao rekavši da se ne uvode sankcije Vulinu zbog kriminala, nego zbog njegovog stava o Rusiji. To je naravno tačno.

Ako niste shvatili kako je moguće da su istovremeno u pravu Amerikanci koji su se navrzli na Vulina, i predsednik Vučić koji Vulina meće pod zaštitničko krilo, onda se vratite na prvu rečenicu ove kolumne.

Nigde i nikad u svetu se sankcije ne uvode samo zato što je neko kriminalac, diktator ili ratni zločinac. Nego se uvode ako nije naš kriminalac, diktator ili ratni zločinac. Da ne počinjemo ovde sa spiskom kriminalaca, diktatora ili ratnih zločinaca koje su Amerikanci posadili, zalivali i negovali jer im je tako odgovaralo.

Stvar je gotovo metafizička: Vulin nije pod sankcijama jer je kriminalac, mada jeste kriminalac, a Vučić ga brani ne zato što nije kriminalac, nego zato što je njegov kriminalac.

Delić javnosti koji veruje u Deda Mraza, Zubić Vilu i američki plamen slobode i demokratije sklon je da poveruje da Vašington cilja Vulina princpijelno, za naše dobro. Pošto je ovde logika sumanuta, i to je donekle tačno. Sklanjanje Vulina sa bilo koje pozicije na kojoj može da pravi štetu jeste dobro.

A opet, infantilno je verovati da je Amerikancima demokratija u Srbiji prirasla srcu i da su sad „progledali“. Kao, do sad nisu znali sa kim imaju posla.

O čemu se, onda, ovde radi? Pažljivi pratilac politike nije morao ni da čita između redova jer nam je sve rečeno vrlo jasno, i to više puta.

Tzv. Zapad, a to uglavnom znači Amerikanci, valjda je sedamsto puta poručio da očekuje da se Srbija priključi sankcijama Rusiji i da ne glumi rusku prćiju na Balkanu. Razumeju oni bratsku ljubav, ali dajte bar neke sankcijice da Kremlj vidi kako mu je od cele Evrope ostao samo Lukašenko.

Vučić je pak neuvijeno rekao da je državna politika „vrdanje“ i ljutio se na unutrašnje faktore koji traže da se Srbija, poput krpelja, prikači samo za Rusiju ili samo za Zapad. „Pustite nas ljudi da se snalazimo, da vrdamo, da radimo sve što možemo da sačuvamo Srbiju“, rekao je prvi među nama prošle jeseni.

U oktobru sam na ovom mestu pisao da Vučić deli uloge u svojoj vlasti, pa je tako nekome dopalo da bude evropejac, a nekome da u smešnim uniformama glumi militantnog rusofila. Tu Vulin u poslednje vreme žestoko preglumljuje izigravajući ideologa „srpskog sveta“. Tako je postao smetnja politici „vrdanja“.

Zato je ispao iz Vlade, ali se spustio u fotelju prvog bezbednjaka Srbije, a moguće da je podmazan i čvršćom valutom (taj prima sve, dinare, rublje, kanadske dolare). Tako to ide – niko se zbilja ne pušta niz vodu, već se zlatnim padobranom meko prizemljuje.

Jer omerta, mafijaški zakon ćutanja u sistemu u kojem svako zna previše o drugima, traje samo dok su svi namireni. Vučić to odlično zna, pa on je capo di tutti capi.

Nešto mi govori da Vulina čeka novo meko prizemljenje. Naravno, neće ga Vučić smeniti, pogotovo ne odmah – treba prvo pripremiti narod kroz šesnaest „obraćanja“ u kojima će potanko biti objašnjen složen geostrateški položaj Srbije, nežne slamke među vihorove.

Takođe mi nešto govori da će Amerikanci doći na svoje i nastaviti dugogodišnji suživot sa Vučićevim režimom, sve govoreći da im je stalo do demokratije i vladavine prava u Srbiji. Uvek je jeftinije produžiti simbiozu nego sve raskantati.

Građani Srbije (još) neće doći na svoje. Nasuprot logičkim paradoksima u ovoj igri, za građane Srbije bi naprosto bilo korisno da štetočina poput Vulina zameni tapacirane fotelje tvrdim ležajevima Zabele kod Požarevca. Tamo je mesto kriminalcima iz vlasti i šefovima klijentelističkih partija.

To bi bila vrednost po sebi, tako čista i oslobođena zakulisnih interesa, geopolitičkih igrica i taktika preživljavanja mafije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.