Pedeset sedam sekundi kvalitetnog TV programa

Građanska i tradicionalna Srbija ujedinjene su u šoku jer su videli snošaj u živom programu televizije Pink.

Odao sam se istraživačkom novinarstvu, te premotavanjem programa ustanovio da se narečena scena odigrala u Zadruzi u sitne sate u nedelju (2. januar). Nešto iza dva ujutru, režija je prikazala pedeset sedam sekundi tokom kojih su srpski gastarbajter Stefan Mihić i slovenačka starleta Deniz Dejm širili bratstvo i jedinstvo.

Taj skoro pa minut kvalitetnog programa bio je ravnopravno podeljen na felacio i pseću pozu u kupatilu Zadruge, dok je spolja dopirala lumperajka ostalih učesnika. Reditelj je prekinuo kadar kad je bilo najzanimljivije, pa nismo videli kako se stvar svršila.

Tabloidni portali su preneli da se odigrao „divljački se*s“, da, baš tako sa zvezdicom, valjda da se pristojni čitaoci ne uzbude. Doduše, isti portali su preneli i link do necenzurisanih snimaka.

U izjavi za Danas, vlasnik Pinka Željko Mitrović je polovično govorio istinu, što je za njega zavidan uspeh. Naime, seksualni se čin zbilja odigrao u gluvo doba koje ne podleže zaštiti maloletnika, ali nije, kako Mitrović tvrdi, pušten „slučajno“. Štaviše, reditelj Zadruge brzinski menja kamere kako bi uhvatio najbolji ugao. Umetnički gledano, režija je zaslužila pohvale.

Ali, otkud toliko uzbuđivanje u javnosti koja je navikla da na Pinku usred bela dana gleda Sarapu kako iznojava sinoćnji vinjak i vodi hajke, te Jovanu Jeremić kako plače, peva, pocupkuje, i doživaljava nervne slomove? I njihove goste, vidovnjake, geostratege, lažne obaveštajce i prave ratne zločince?

U dugoj istoriji beščašća, Pink je bio uzdanica svake vlasti, stecište zlikovaca i hulja, kolaž poternica za neistomišljenicima, zajedno je sa tabloidnom štampom uništio nebrojene živote i u talu sa režimom uzeo silne narodne pare. Sve to sad kao da je manje važno od jednog noćnog snošaja.

Kazniti Pink zbog seksa – a čuju se pozivi na to – bila bi jeftina prilika da Regulatorno telo za elektronske medije glumi da nešto radi, dok u svakoj drugoj prilici spava kao zaklano. Bilo bi izmotavanje oglobiti Mitrovića zbog ovoga, otprilike kao da je Polu Potu naplaćena kazna za pogrešno parkiranje.

Snižavanju malograđanske moralne temperature mogla bi da doprinese izjava majke slovenačke starlete. „Mlada devojka, nedostajao joj je seks, i treba da uživa“, rekla je ta gospođetina novinaru tabloida. „Meni to ništa nije strašno. Niko me od prijatelja i rodbine nije zvao.“

Kad smo već kod rijalitija, koleginica Jovana Gligorijević na Tviteru lepo primećuje da je frka izostala kad su u prajmtajmu prikazivana šamaranja žena, krvave tuče, te iskorišćavanje žene koja se bavi prostitucijom. Kada su više meseci u zidinama držane osobe sa teškim psihičkim problemima. Kada su rijalitiji učestvovali u hapšenjima, kad je posle jednog muž ubio ženu.

Ako je tačno da smo oguglali na nasilje, zlostavljanje i hajke, te da nam neprijatnost izaziva tek kadar čistog uživanja dvoje punoletnih ljudi, onda izgleda patimo i od manjka empatije i od manjka seksa.