Pijani scenario

Naime, držim se godinama teze prema kojoj Vučić zna samo jedan zanat, a to je da čita istraživanja javnog mnjenja i prema njima kormilari tim istim mnjenjem. Da su svi njegovi lupinzi i grickanje usne, svaki izlazak pred tablu sa silnim ekonomskim uspesima i svaki izmišljeni atentat deo mozaika koji treba da ubedi pretežni deo birača da je Vučić ne samo najbolji, nego i jedini moguć te da bez njega stiže potop.

Ali, šta je onda bio onaj nepuni minut na Instagramu, koji počinje sa „narode srpski“, a završava se sa „živela Srbija“, sve uz zaplitanje jezikom i stil u kojem se mešaju Zoran Radmilović iz „Kralja Ibija“ i hvalisavac iz železničkog bifea?

Kao da je neko govnjivom motkom najurio skupocene izraelske PR magove, Blera i Guzenbauera, te angažovao šimpanze na ekstaziju da otkucaju scenario za ovu epizodu. Kako se to uopšte uklapa u telenovelu koju, hteli ili ne, gledamo već godinama?

Nije isključeno da je glavni junak iskliznuo iz uloge, on je tolika zvezda da se moraju istrpeti prohtevi, eskapade i improvizacije. Obično važi da što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu – ali i obratno, da vo može ono što bi Jupiteru bilo ispod časti. Ovde je naš glavni junak svemogući menjolik, njemu je dozvoljeno da bude i Jupiter i vo.

Ipak mi se čini da se ova pijana epizoda može uklopiti u matricu, te da ću nekako spasiti svoju tezu.
Pre neki dan mi piše jedan čitalac da su on i gospođa primetili kako je svaka vest iz Srbije zapravo cliffhanger, ono kad se epizoda serije završi na vrhuncu napetostri bez razrešenja, pa jedva čekamo iduću. „Kao da od nas neko pokušava da napravi narkomane – cliffhanger društvo“, piše čitalac.

Pa da! Jeste da se scenario stalno naprasno menja, jeste da je predsednik nedosledan žanru –ide od slapsticka do melodrame – ali su vala cliffhangeri zagarantovani.

Nemojmo se lagati, i vas zanima šta će biti dalje. Da li će iz ladice izvaditi još neki Dačićev dosije? Je li mu Andrićev venac dodijao pa opet ide u Nemanjinu 11? Da li i dalje kvalitetno ne da Kosovo, bolje nego što ga drugi ne daju?

I šta nam sada spremaju scenaristi i režiseri, šta uopšte može da nadvisi monolog od 53 sekunde u kojem se naizgled pripiti predsednik putem Instagrama obračunava sa celim Zapadom i njegovim tobožnjim plaćenicima, sa opozicijom i koalicionim partnerima?

Poslednje vesti kažu da su opštinski odbori SNS – neka ovde posebno budu pomenuti oni iz Svrljiga i Barajeva, mada i drugi ne zaostaju – dali podršku predsedniku. Za šta? Za sve! Šta god on kaže da treba. Oni su statisti, nisu plaćeni da se preispituju scenario.

Da je ovo ozbiljnija kolumna, sad bismo primetili da predsednik kupuje vreme, da nastavlja politiku vrdanja, da možda ispituje može li da zameni Socijaliste kakvim zgodnijim koalicionim partnerom ili da je ovo uvertira u stvaranje onog famoznog bloka pristojne Srbije.

Uozbiljeni kolumnista bi onda bio zadovoljan sobom jer je, još jednom, prozreo taktiku predsednika i čemu služi novi cliffhanger.

Pih, jaka stvar. Zar nije odavno sve prozreno i rečeno? Valja samo nakokati kokice i bindžovati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.