Smrzavanje za ideale

Zanima me hoće li u knjizi biti primer o „smrzavanju za Ukrajinu“. Naime, kako jesen postaje hladnjikava, a računi za gas po nekoliko puta veći, mnoga udarna pera nemačke štampe zazivaju „odricanje“ u ime „solidarnosti sa Ukrajinom“. Tuširanje hladnom vodom, tople džempere umesto grejanja i slično.

Ankete kažu da se izjednačio broj onih koji u Nemačkoj podržavaju i onih koji kritikuju sankcije protiv Rusije. To u štampi nailazi uglavnom na prezir – narodu se prebacuje da ne vidi dalje od sopstvene guzice, jer šta su poskupljenja gasa i svega drugog u odnosu na ideale i patnje ljudi u Ukrajini!

Većina medijskih pregalaca smatranja temelji na tobožnjoj direktnoj vezi spremnosti Nemaca (i drugih u Evropi) da cvokoću i patnje Ukrajinaca. Kažu, što se više Rusija optereti sankcijama, to će manje poludeli Putin moći da ratuje.

Ta teza nikada kroz istoriju nije dokazana, a ne dokazuje se ni sada. Rat u Ukrajini traje punih sedam meseci i trajaće još ko zna koliko. Sankcije nisu podesne da izdejstvuju promene nečije politike, ali jesu podesno sredstvo osvete.

Na to je upozorio i viđeni ruski opozicionar iz egzila, Dimitrij Gudkov: „Evropljani moraju da razumeju da će izazvati još veći problem ako sada izoluju Rusiju, ograde je žicom visokom šest metara i okolo iskopaju kanal sa krokodilima.“

Prilično sam siguran da bi 99 odsto Nemaca pristalo da se smrzava ako bi to skratilo rat u Ukrajini barem za jedan dan. Ovako, nisu sigurni čemu hladni radijatori.ž

Slutim da raskorak između naroda i komentatora štampe potiče i otuda što među novinarima ima procentualno manje onih koji neće moći da plate struju i grejanje nego što ih ima u opštoj populaciji.

Većina ljudi u Nemačkoj živi inače solidno, ali ne bogato. Idu na letovanje, sednu ponekad u restoran, ne štede na hrani, izdržavaju i podivljale kirije i rate za nekretnine. Sada će morati godišnje da daju po dve-tri hiljade evra više za režije. Radni čovek to vidi kao nepravdu, to da ni kriv ni dužan treba da se odriče skromnog blagostanja što je stekao.

Šta još može da vidi radni čovek? Recimo da je kancelar Olaf Šolc u subotu čvrsto i dugo stiskao ruku Mohameda bin Salmana, saudijskog prestolonaslednika. Zahvaljujući princu, i sličnim vladarima u Ujedinjenim Emiratima i Kataru, uskoro Nemačka neće morati da kupuje energente od brutalnog ubice Putina.

Nešto gasa i vodonika stizaće od krvave saudijske despotije, nešto od Katara gde su možda i hiljade robova poginule dok su gradile velelepne stadione, nešto iz Sjedinjenih Država čiji je ratni budžet nenadmašan, a vala se i troši namenski, dakle za ratove. Tako gledano, nema potpuno moralnog grejanja.

Građanima čije buđelare nagrizaju poskupljenja i strah od gubitka posla za sada se poručuje da izdrže, da budu dorasli istorijskom karakteru trenutka, jer Putin zavrtanjem ventila za gas baš i hoće da poseje malodušnost i razdor.

Kako god okreneš, malom čoveku je dupe pozadi. Ako se pobuni zbog krize koja ga stiska, ispašće da podržava Putinovu soldatesku. Ako se ne pobuni, ispašće da hoće moralno da se smrzava. A on je samo hteo da se greje, a da ne bankrotira.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.