Strah od Ivice

Predsednik Vučić, poznato je, nije plašljiv čovek, barem po sopstvenom kazivanju. Za sada se nije pojavio još neki svedok predsednikovih makljaža dok je bio Zvezdin huligan, čime se Vučić pre neki dan opet hvalio.

Ali, videli smo ono jednom kad je pozvao „njih petoricu“ iz Narodne stranke u Predsedništvo i stajao postojano, kano klisurina, a „njih petorica“ nikom ponikoše. Isto su se provela petorica iz Kvinte u subotu. Uopšte, predsednik je hrabar čovek što je na ponos ovoj naciji.

Kažem, ljudi se plaše mraka, paukova, visine, samoće, gužve, liftova, tim se fobijama nadenu razna imena, a predsednik svoju fobiju dobro skriva, mada ponekad ispliva. Za razliku od drugih fobija, koje imaju samo ime, ova ima i prezime: Ivica Dačić.

„Njihov plan je sledeći“, deklamovao je predsednik pre neki dan kod svoje i tuđe muze Jovane Jeremić, služeći se mističnim nekim „njima“ što su, kako se shvatilo, stranci, njihove tajne službe i domaće sluge, „da puste desnicu da budu korisni idioti da pričaju da smo izdajnici, da nas spuste na 37 (odsto), SPS da podignu na 13 kako bi mogli da ucenjuju, da daju 16 desnici, a ove ostave na 23, i više većine nema.“

„Ovi“, to su „Đilasovi“ koji će se izgleda ujediniti pod jedan barjak. Kad sam ja to čuo po čaršiji, mora da je i predsednik čuo. „Zato želim ljude da upozorim, zato je važan glas za SNS i za pokret koji će biti osnovan“, rekao je Vučić kad je izdeklamovao matematiku mističnih sila što su na zub uzele Srbiju i njen opšti napredak.

Cenjena publika je iz kratkog uvida u „njihove“ mračne planove mogla da zaključi sledeće: Predsednik smatra da bi bilo nečuveno da njegova opcija ima manje od četrdeset odsto glasova. To bi bilo bezobrazno daleko od univerzalnog obožavanja vođe kojem svaki dobar narod treba da teži.

Drugo, predsednik tvrdi da neko – a nije on! – po Srbiji šteluje javno mnjenje i izbore, „diže“, „spušta“ i „daje“ procente kako mu se ćefne. Možda da se predsednik pridruži zahtevima opozicije za fer i poštenim izborima i kampanjom, možda tako zajedno do nečega dođu.

Treće i najzanimljivije, predsednik se plaši Ivice Dačića. Kaže, Socijalisti će „ucenjivati“ čim im računica dozvoli.

Mislim da predsednik greši. Mislim da Dačić neće „ucenjivati“ nego će, ako to stvarno računica i okolnosti dozvole, istog će momenta promeniti stranu kao bugarska vojska. Za Dačića bi to bilo otkriće vremenske mašine kojom se vraća u 2012. godinu kada se polakomio na mesto premijera i time potpisao da uđe u zagrljaj crne udovice.

Dopalo mi je da tada intervjuišem mandatara Dačića u Berlinu, gde je išao po evropejski blagoslov za koaliciju sa našminkanim Radikalima. Ivica je tada delovao baš zadovoljno sobom, mislio je da je povukao potez karijere.

Ali, ne lezi vraže, Vučić je preuzeo službe, isplivao je izvesni nemi snimak Dačića sa izvesnim švercerom kokaina, a zli jezici su pričali da taj snimak ima i ton, a da je ton-majstor upravo Vučić. U prevodu, Dačićev dosije je od tada u Vučićevoj fioci, a muda u Vučićevoj šaci.

Pristojniji socijalisti – ukoliko to nije oksimoron – od tada kukaju po provincijama da su ih naprednjaci pregazili i sve im uzeli. Jedva kapne pokoje direktorsko mesto, utanjile su funkcije i apanaže, s izuzetkom nedodirljivog bonvivana Bajatovića – on je ipak čovek Kremlja.

Dopustite ovom kolumnisti da domaštava malo – uveren sam da je Dačić odmah posle brzopletog i preskupog sedanja u premijersku fotelju počeo da sanja tu vremensku mašinu, dan kada će Vučiću servirati hladnu osvetu.

Ima kod tih Socijalista nešto od budističkog strpljenja – na vlasti su skoro neprekidno već osamdeset godina. „Bio sam u opoziciji dve godine i video da nije dobro“, rekao je jednom Dačić i nasmejao prisutnog Vučića do suza. Ali, on je to mislio sasvim ozbiljno.

Tako da nije pitanje da li će Socijalisti biti u opoziciji, jer neće. Pitanje je samo sa kime će biti na vlasti i koliko masno će to naplatiti. Dajte tu vremensku mašinu Dačiću, i sigurno neće opet skrenuti pogrešno.

Zabavlja me pomisao da bi – na decembarskim izborima ili nekim idućim – Dačić mogao da bude kingmaker, tas koji preteže ovamo ili onamo. Bilo bi to nešto za političke sladokusce, da čovek koji je simbol preživljavanja na vlasti dobije priliku da sruši krunu Vučiću.

Zamišljam tihu vatru na kojoj bi se naprednjaci pekli, njihove crne limuzine koje preventivno već prelaze Horgoš. Zamišljam današnju opoziciju u rebusu, da li da pojedu govno i prime SPS u koaliciju opet mu praštajući grehe, ili da pojedu još veće i ostave Vučića da vlada.

Zamišljam tviteraše sa vazda najvišim moralnim načelima kako se gade na mogućnost da SPS preživi još jednu promenu vlasti. Zamišljam vođu po kojeg je stigla njegova jedina fobija.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.