Štrajk na prepun stomak

Ovi prvi ponekad štrajkuju uspešno, do smrti. Ovi drugi do sitnog ćara ili medijske senzacije, a onda počnu da jedu, što ih čini neuspešnim štrajkačima glađu.

Čaršijom se prolomila vest da će Dragan J. Vučićević, medijski preduzetnik i bivši suvlasnik hladnjače za maline, stupiti u štrajk glađu ako stvarno bude morao na robiju u Centralni zatvor.

Neki dan je auditorijumu Hepija i Pinka, gde je tako redovan gost da valjda ima sobičak sa poljskim krevetom pored studija, obznanio da mu je stigao befel za odsluženje zatvorske kazne od šest meseci.

Vučićević nije osuđen na robiju nego na novčanu kaznu od dvesta hiljada dinara što je, da prosti prosečan čovek, pišljiva suma za vlasnika novina poljubljenih milošću državnih i drugih oglašivača i konkursa za tzv. medijsko sufinansiranje.

Ali, Vučićević neće da plati nego hoće da robija. To jest, hoće da robija dok ne lipše od gladi kad stupi u štrajk. To jest, neće se desiti ništa od toga, ali ajmo redom.

Vučićević je J. Dragan kažnjen jer je jednog četvrtka pre skoro četiri godine (pravda u Srbiji je ponekad dostižna, ali je uvek spora) na Tviteru označio novinara Jugoslava Ćosića kao „slugu mafijaško-tajkunske hobotnice“, „šiptarskog plaćenika“ koji obavlja „prljave poslove u Srbiji za krvav keš“.

Bio je to, dakle, uobičajeni četvrtak za Dragana J. Vučićevića. Malo je Ćosića turio i na naslovnu stranu štampane tvari koju zluređuje, sve sa fotografijom na kojoj su pojačani kontrast i senke (tzv. neprijateljski filter) tako da inkriminisani izgleda kao antihrist.

Ćosić je očito nježan cvijet skrhan rečima koje kolege, slučajni prolaznici i pijačni prodavci rutinski dobacuju jedni drugima četvrtkom ili bilo kojim drugim danom. „Dobro jutro, šiptarski plaćeniče! Hoćete vezu rotkvica da kupite krvavim kešom? Neka je u zdravlje, pipku mafijaško-tajkunske hobotnice!“

Da ovde uozbiljimo: Vučićević se već naplaćao kaznica zbog sličnih baljezgarija, štaviše, one su srž njegovog medijskog preduzetništva, svojevrsni perpetuum mobile.

Prvo za račun svoje agende – koju nazivaš „uređivačkom politikom“ i tvrdiš da na nju imaš neotuđivo pravo – ljudima crtaš mete i prišivaš nadimke, „žuti ološ“, „Sale Prangija“, „ustaški lobista“, od toga živiš i to masno naplaćuješ, tek poneko ima živaca da te tuži, što ti daje municiju da sebe predstaviš kao žrtvu ostataka pokvarenog dosovskog sistema, ugroženog novinara i oca šestoro dece.

I tako opet, i tako ukrug, to je biznis-model.

Onda se pitaš kakva je to država u kojoj ima „verbalnog delikta“, kao da te je neka diktatura osudila na gulag zbog političkog stava, i kao da nisi baš ti deo slagalice tog istog režima, stalni gost televizija koje i predsednik pohodi u sportsko-elegantnoj kombinaciji kariranog sakoa, rolke i antilop cipela, da odatle obznani državnu politiku, da narod razume.

To sve tako može, prvo jer u Srbiji nema progresivnih kazni za medije pa možeš da ponavljaš klevete, laži i propagandu do mile volje. Drugo, sve i da takvih kazni ima, sve bi to pokrile narodne pare koje ovako ili onako dolaze do tvoje paramedijske manufakture.

I jedino što može jeste da se poneko, kao Ćosić, zainati i istera stvar pred sudovima gde je pravda, rekli smo, uvek spora, ali ponekad i dostižna.

Dragan J. Vučićević se još zapitao gde su novinarska udruženja da ga brane, i u naletu kolegijalne solidarnosti obznanio je da bi stao uz bilo kojeg novinara koji se nađe na udaru pravosuđa zbog stava. Kakva genijalna zamena teza, kao vapaj hirurga iz Žute kuće koji traži solidarnost lekarske zajednice!

Pošto su vremena svakakva, ali nisu takva da postoji „verbalni delikt“ ili mudra komisija koja deli i oduzima novinarske licence – svaki kolega sam bira hoće li se baviti ovim zanatom ili neće. Da li jeste ili nije novinar. Onaj ko je odabrao da ne bude, ne treba da nariče zbog cene svog biznis-modela u kojem ponekad mora da plati pišljivu novčanu kaznu.

„Ako hoćete da me ućutkate, malo je zatvor!“, napisao je Vučićević u svom „pretposlednjem“ tekstu za Informer (oh ne, biće znači i „poslednji“). „Moraćete da me ubijete. A i tada ću se, mrtav, boriti protiv vas, najgorih lopova i štetočina“, poručio je svim najgorim lopovima i štetočinama.

Priznajem da bih preko noći stekao veliko poštovanje za Vučićevića ako bi stvarno otišao u zatvor i stvarno štrajkovao glađu, uspešno i do kraja. Ali prilično sam siguran da neće, da će ga neko odgovoriti, deca, predsednik, čitaoci, kolegijum, da će ganut popustiti i platiti globu.

Vi ništa ne znate o medijskom biznisu, ali on zna – ne isplati se biti na robiji niti gladovati do smrti, ko će onda da gostuje na Pinku kad hitno ustreba, a to je svakodnevno?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.