Ustaški udar na srpski vatromet

Znate za taj zaplet u kultnom filmu „Kad porastem biću Kengur“, kad sa krova solitera Sreten Žujkić, penzioner, za radio priča šta je video na nebu.

„A da ja vas pitam“, odvraća Žujkić voditelju, „šta je sa petsto miliona neprijavljenih Kineza, a? Ćutimo. Ćutimo! Jer neprijavljeni Kinezi, petsto miliona, oni kopaju tunele, kopaju rupe, do Moskve, do Pariza, do Londona, do Vašingtona! Svetska globalizacija vodi specifičan rat protiv cele planete.“

Kakve veze ima svetlost nad voždovačkim soliterom sa paklenim planom Kineza? O itekako ima veze, isto kao što cena junećeg mesa sa kostima u srpskom dućanu ima veze sa tisućljetnom ustaškom mržnjom prema Vučiću, a ta mržnja opet ima veze sa novogodišnjim vatrometom u Beogradu.

Ništa vam nije jasno? Tako i treba.

Zamena teza je stari retorički trik da se, umesto na postavljeno pitanje, odgovori na slično pitanje i tako rasprava usmeri u povoljnijem pravcu za upitanog. U neuvijenoj formi to se danas zove whataboutism.

To je kad na pitanje o letećem tanjiru kažete „A da ja vas pitam, šta je sa petsto miliona neprijavljenih Kineza?“ Ili na pitanje o tome što je gradnja autoputa probila rok i cenu: „A da ja vas pitam, koliko se puteva gradilo u vreme Đilasa i Tadića?“ Kapirate već.

Prvog je dana nove godine Dojče vele na srpskom objavio tekst kolege Radmila Markovića o tome kakva sve poskupljenja vrebaju srpske novčanike ove godine, od kirija i struje, do benzina i junećeg mesa sa kostima. Tekst je preneo Dojče vele na hrvatskom, pa odatle niz hrvatskih portala poput Jutarnjeg lista.

Ne lezi vraže, isti je tekst zaobilaznicom stigao i do srpskih tabloidčina. U ponedeljak u 11:49 je portal lista Alo javio: „SUMANUTI NAPADI USTAŠKIH MEDIJA: Boli ih istina što su austrougarsko selo, a Beograd centar jugoistoka Evrope! (FOTO)“ Jedanaest minuta kasnije je portal Objektiva naslovio: „Sumanuti napadi ustaških medija! Besni jer je Beograd za Novu godinu bio centar jugoistočne Evrope (FOTO)“. Dva minuta docnije, eto i Informera: „SUMANUTI NAPADI USTAŠKIH MEDIJA NA SRBIJU! Umiru od zavisti jer je Beograd bio centar jugoistočne Evrope u novogodišnjoj noći!“

Baš kolega Marković za ovaj nadnaravni fenomen, kad različiti mediji istovremeno objavljuju isto, na Tviteru voli da kaže: „Urednici su prepoznali temu.“ Zli jezici bi rekli da im neko – a liči na Vladanku – dostavlja šta i kada da objave, ali da malo prepevaju svojim rečima.

Tako svaki uradak ima određenu umetničku slobodu, ali iste lajtmotive: Ustaše pune mržnje prema Srbiji koja je nikad uspešnija, cenjena i na Istoku i na Zapadu, dok su oni, ustaše, samo „selo Habzburške monarhije“ (ovde pišemo bonus poene za kreativnost) koji su uveli evro i odrekli se i ona dva odsto suverenosti, i sad nemaju pametnija posla nego da pljuju Srbiju i Vučića i to jer ih svrbi velelepni vatromet iz Beograda na vodi, a koji da je Beograd proizveo u centar vascele jugoistočne Evrope, možda i šire!

Jelda da je sad kristalno jasno kakve veze ima cena junećeg mesa sa kostima sa tisućljetnom ustaškom mržnjom prema Vučiću i vatrometom u Beogradu?

To je dvostruki whataboutism: Ljudi, ne obraćajte pažnju na poskupljenja kad vidite da nam ustaše opet rade o glavi! U stvari, batalite mučene ustaše, vidite kako je lep vatromet, ima lasere i sve!

Genijalnost ove pokazne vežbe ogleda se upravo u njenoj tupavosti i ogoljenosti. To se više ne može ni karikirati. Tako niko ne priča, tako niko ne razmišlja, čak ni Sreten Žujkić, penzioner.

„Komšija, junetina preko hiljadu dinara, pa dokle ta poskupljenja?“, pitaćete vi mesara. „A da ja vas pitam“, uzvratiće on, „šta je sa petsto miliona prikrivenih ustaša? Ćutimo. Ćutimo! Jer prikrivene ustaše, petsto miliona, oni pišu tekstove, isijavaju mržnju, do Srbije, do naše nezavisne politike, do impozantnog BDP-a, do najlepšeg vatrometa! Ustaški tisak vodi specifičan rat protiv celog Vučića.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.