Vozi, Miško, al’ dinamički!

Imam razumevanja za njih premda je u Beogradu petnaestominutni zastoj sitnica jer je ceo Beograd jedan divovski zastoj.
Evropski gradovi za to traže leka – manje automobila, više bicikala i brži, jači, bolji gradski prevoz. Teže ide sa narodom koji bi da u auto uđe u svojoj dnevnoj sobi i onda ga parkira usred kancelarije.

Ali, Beograd ima sopstveni put. Naša vlast hvali se rastom broja automobila koji su pokazatelj standarda! Milion auspuha truje grad, vozni park je u proseku punoletan i najstariji u Evropi, ali hej, toči se najskuplje gorivo!

Ipak, prave se iskoraci. Gradonačelnik grada-zastoja Aleksandar Šapić uteruje red u javni prevoz tako što red ukida. Od nove godine neće važiti red vožnje. Neće se znati kad autobus polazi i kada gde stiže.

To ne znači da će vladati nered. Kako Šapić kaže, uvodi se „dinamički red vožnje“. Klasični red vožnje je demode jer se nije mogao ispoštovati.

Šapić je pola života proveo u spido gaćicama, a stara je mudrolija trenera da je najbolja igra – jednostavna igra. Od jednostavnosti se ne počinje, do nje valja dospeti.

I sada se Šapićev genij krije u jednostavnosti – pošto ne ume da organizuje javni prevoz tako da se poštuje red vožnje, onda se ukida red vožnje. Svaki autobus, tramvaj i trolejbus stizaće na vreme jer nemaju reper prema kojem bi zakasnili ili poranili.

Kao ona dosetka profesora: Ne mogu da zakasnim na predavanje jer predavanje počinje kad ja dođem.

To je zgodno. Problem se izmešta iz suštine – recimo, da ljudima u milionskom gradu treba efikasan i pouzdan javni prevoz – i namesto toga se problematizuje kriterijum, u ovom slučaju red vožnje.

Ako uklonimo kriterijum, zar problem postoji? Da li je pad drveta u šumi proizveo zvuk ako ga niko nije čuo? Šapić spada u filozofsku školu prema kojoj je sve u oku i uhu posmatrača i problemi objektivno ne postoje.

Kao kada imaš člansku kartu partije, ali se lišiš svake ideologije, uverenja i vrednosti. To su neki kriterijumi, oni ometaju oportunizam. Bez njih možeš, kao Šapić i mnogi njegovi trenutni drugovi, da promeniš partiju kad god je isplativo.

Nije Šapić pionir ove filozofske škole među naprednjacima. Čitalac se seća početka naprednjačke vladavine kad se u mleku pojavila veća koncentracija aflatoksina.

Do tada su pravilnici govorili da u mleku ne sme biti više od 0,05 mikrograma aflatoksina po litri. Problem je rešen – granica je udesetostručena na 0,5 mikrograma i tako više nije bilo povišenog aflatoksina. Kao što vidimo, to je dinamička granica za nivo otrova.

Tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević lakonski je rekao da će granica opet biti snižena kad se steknu uslovi. Do tada ko živ, ko mrtav, ali sve je po propisima. I red vožnje će opet biti uveden kad se steknu uslovi.
Ima toga još. Kako se srpskom platom pokriva potrošačka korpa? Tako što u korpu kao mernu jedinicu metnemo namirnice koje su nedovoljne za normalnu ishranu i eto.

Šta ćemo sa tim što stanodavci utrostruče kirije kad u Beograd nagrnu Rusi? Ništa, ostavićemo najam stanova potpunoj divljini. Ako pravila nisu zapisana, ne mogu ni da se krše na dinamičkom tržištu stanova.

Ako se pruge, nadstrešnice, stadioni, drumovi i stakleni gradovi na vodi grade bez tendera – ko može da tvrdi da su skupi?

Nema uporedne ponude iz čega proizilazi da je najbolji dil direktna pogodba sa Rusima, Kinezima, Arapima, Trampovim zetom, neimarskim firmama Milana Radoičića i navijača Zvezde.

Mogućnosti su neslućene. Istina, one stoje na raspolaganju samo vlastima, a ne i malom čoveku. Zamislite te miline da dinamički vraćate zelenaški kredit. Da bankarskom ćati kažete, kao moj pokojni deda kad nije imao para, a to je bilo često: Go se ne svukuje! Platio bi i više, ali se nisu stekli uslovi!

Sindikat Gradskog saobraćajnog preduzeća i svi koji išta znaju o gradskom prevozu kažu da „dinamički red vožnje“ maskira pljačkašku privatizaciju javnog saobraćaja.

Grad je dao dobar broj linija privatnicima u poslu teškom milijarde. A privatnici kanda nemaju dovoljno vozila i šofera pa da im se te milijarde nekako olakšaju – ukida se red vožnje.

Mislim da kritičarima treba prilagođavanje na novo doba. Oni su zatucani, okoštali u dobu tvrdog reda vožnje i drugih kriterijuma. Treba da se osvrnu oko sebe, prilagode naprednjačkoj filozofiji, da žive dinamički u skladu sa vremenom.

Evo, vaš kolumnista je pre mnogo godina prigrlio dinamičku dijetu. Jedem šta mi se prohte i kukam što se gojim. Ali, verujem u dinamičnost. Kad-tad će da upali.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.