Ima tzv. posmatrača političke scene koji bi se zakleli da Aleksandar Vulin samo igra dodeljenu ulogu. U podeli predstave čiji scenario, režiju, scenografiju i sve ostalo potpisuje Aleksandar Vučić, kažu da je Vulinu, eto, dopalo da bude militantni rusofil. Da do idiotizma obožava vođu i da se bizarno kostimiran ukazuje čas kao fabrički radnik, čas kao vojnik ili policajac, uvek spreman da nanjuši „šiptare“, „ustaše“ i zapadne agente.
Istina, Vučićeva je ambicija da SNS i priključenija – Vulin čak i nije u stranci! – budu veliki catch all koji pokriva sve kako slučajno ne bi bilo mesta za neke druge. Po potrebi se na talon bacaju naprednjački partizani i četnici, putinofili i natofili, partizanovci i zvezdaši.
Ali, mislim da je svođenje Vulina na ulogu zapravo laskanje tom čoveku nepostojanog pogleda. Takoreći devulinizacija Vulina.
Eno ga gde je pre neki dan nastavio niz eskapada spektakularnim intervjuom Večernjim novostima (otkrio je da se budi uz taj list i čestitao im što brane ćirilicu!) gde je pozivao da Srbija digne ruke od Evropske unije. Rizikujemo, veli Vulin, „fizički opstanak Srbije“ ako ostanemo bez prijateljstva sa Rusijom.
Nema tome tri meseca da je Vulin niotkuda ispričao da ga vrbuje moćna obaveštajna služba, ali pošto bi on pre život dao nego da izda Srbiju – oni mu sad pakuju da izgubi fotelju u Vladi. A ako on, Vulin, ne bude u Vladi, to znači da su stranci nadvladali i da Vučiću diktiraju ko će sedeti u Nemanjinoj 11.
To je bilo jedva uvijeno reketiranje samog Vučića – drž’ me za ministra ili si i ti izdajnik. Vulinovi istupi Vučiću sužavaju prostor za politiku koju je nedavno precizno opisao kao „vrdanje“. Vulin ne bi da vrda, on bi boljševički na bajonet, u slavnu pogibiju protiv zapadnih nemani.
Dakle, nisam baš siguran da je nekadašnji vunderkind Mirjane Marković u svako doba Vučićev dirigovani projektil. U vreme kad sa ratišta u Ukrajini slušamo o upotrebi „pametnih“ bombi i dronova, Vulin mi deluje kao one najgluplje bombe koje se istresaju iz aviona i nikad ne znaš gde će tačno da padnu i kada će da puknu. Ali, detonacije su sve češće kako se bliži formiranje Vlade.
Razume se da je sa stanovišta (ne)funkcionisanja države sasvim svejedno da li Srbija ima ili nema Vladu i kome je dopala koja fotelja. Zato je (jedino) interesantno videti čija se pozicija srozala u kartelu, a ko su nove nade. I hoće li biti Vulina.
Ako je verovati čaršijskom čavrljanju, Vučić vidi Vulina možda ne baš kao kamen oko vrata, ali barem kao kamenčić u cipeli koji mu smeta da otpleše politiku „vrdanja“. Priča se da univerzalni ministar neće biti u kabinetu koji će imati čak i nove izmišljene resore. Vulin je izgleda ispao i sa šireg spiska.
Novine pišu da ga treba utešiti mestom direktora Srbijagasa uz koje idu masne prinadležnosti – pitajte bonvivana Bajatovića kolike. Najkasnije od slučaja „tetka iz Kanade“ znamo da Vulin voli pare barem koliko voli paravojne uniforme i maštovita saopštenja na račun Zorane Mihajlović.
Svoje eventualno sklanjanje iz ministarskog tapacirunga će Vulin znati da naplati – može se pretpostaviti da prima i rublje. Jer, sistem je zapečaćen omertom, zakonom ćutanja tamo gde svako o svakom zna previše. Taj sistem valja podmazivati čvrstom valutom.
Ako ga stvarno ne bude u Vladi, to bi mogao da bude signal da Vučić kreće u kuvanje žabe javnog mnjenja pred uvođenje nekih sankcijica Rusiji. A opet, ko će ga znati, možda Vučić taktički povuče Vulina na rezervni položaj samo kako bi elegantnije mogao da vrda.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.