793 – broj zbog kojeg je stao TV program

Pitanje na koje ni Šekspir ne bi mogao da odgovori, da je kojim slučajem danas pri papiru i olovci, ko je u većem problemu – ON što zakazuje vanredno obraćanje naciji zbog 793 glasa sa tri biračka mesta, ili mi koji to gledamo, slušamo, gutamo, nerviramo, sprdamo se sa tim.

Na ta tri biračka mesta u Leskovcu, Trsteniku i Novom Sadu, pravo glasa je imalo ukupno – 3.148 birača. Ej, ljudi! Šteta što ne dobi svih 100 odsto glasova, ali i to da se desilo, da li je razlog da se saziva vanredno obraćanje naciji? Kada izađe onaj kajron da će to da se desi, pa još zapište društvene mreže, pomislio bi čovek da se nije negde, ne daj Bože zaratilo, ili da nas ne napadnu ponovo neke hiljadugodišnje poplave, zaveju smetovi, da nije neko pao u nesvest – npr. Vulin. Ma, jok, pobedio čovek na sva ta tri biračka mesta i osvojio 793 glasa i sav ozaren, doduše bez Nebojše u zagrljaju, trči, šta trči, hita da nam sve to saopšti. Neko je toliko bahat i osion da prekida redovan televizijski program da bi nam saopštio da je osvojio 793 glasa. ON to, da budemo iskreni, nije rekao, jer bi verovatno i NJEMU bilo smešno da saopšti između turske serije i rijaliti programa, da je osvojio čitava 793 glasa, već se bazirao na procente da bi pokazao dominaciju. Uostalom, zahvaljujući svakodnevnim protestima u Srbiji, zaključili smo da se baš nešto i ne snalazi sa petocifrenim brojevima. Ovi dvocifreni mu idu od ruke, naročito sa zarezima.

Naravno da sve to radi da bi pokazao kako eto narod NJEGA voli, a ne one koji hule na NJEGA i koji protestuju „protivu“ NJEGA, i koji bi da NJEGA onemoguće da uživa u plodovima pobede. To je lepo i objasnio – narod je prepoznao, narod vidi, narod zna, narod hoće stabilnost. Narod je apsolutno bolelo uvo za izbore u ponedeljak, nije ni znao za to glasanje, ali ON to ne zna, nema ko da MU to kaže. Istraživanja sa takvim rezultatima MU niko ne donosi na uvid. A rezultat, to je već drugi padež, naročito u procentima, pa bio u apsolutnom broju makar 793.

Ta 793 birača je mnogo manje nego onih 970 ljudi na skupu podrške Vladi Georgievu u Smederevu povodom otkazivanja koncerta u gradu na Dunavu. Što je tih 793 važnije i veće od 970? Taj broj, ruku na srce, jeste veći od broja ljudi koje je Vulin video u Novom Sadu, ali je mnogo manji od onih brojeva demonstranata koje je ON video u Beogradu jednog subotnjeg dana. I ne beše nijednog prekida programa i vanrednog obraćanja bilo koga.

Evo još malo brojeva. Medijski javni servis je saopštio da je tog ponedeljka na ta tri mesta izašlo 32,8 odsto upisanih birača, odnosno – 1.033 birača. Ni taj podatak ON nije saopštio minulog ponedeljka posle pola deset, već da je izlaznost veća nego pre 15 dana. Kolika je tada bila, nije rečeno, a i prema dostupnim podacima RIK-a, nema tog broja. Nešto ne deluje da je 32,8 veće nego što je bilo pre 15 dana, ali da ne cepidlačimo. Ta selekcija informacija nije, u krajnjoj meri, ni bitna. Totalno je nevažno koliko je izašlo i koliko je glasalo za NJEGA. Bitno je da nekome ko se tog dana nije skidao sa malih ekrana, nije bilo dosta, nego mora još. Ne sme Srbija samo da se budi sa NJIM, već mora i da zaspi, a poželjno je i da sanja. Ako teško ide, pomaže brojanje glasova, sve do 793, tada san sigurno stupa na scenu.

ON ima pravo da uživa u svom uspehu, i neka uživa. Toliko je uložio svega u ovu pobedu, da je na kraju i poverovao da je NJEGOVA pobeda čista kao suza. Zbog te suze verovatno aktivisti SNS koji se spremaju za predstojeće lokalne izbore u Kovinu na ulici, u sklopu kampanje, dele toalet papir. Treba te suze i obrisati.

Neko ovde nije najbolje shvatio više puta ponovljenu NJegoševu – U pobedi se ne ponesi. A sve što je uradio je upravo to. Poneo se majstor, nego šta. I neće da stane. Najbolji rezultat u novijoj istoriji, zatrpavanje protivnika za dno uz pomoć 90 odsto prisustva u medijima sa nacionalnom frekvencijom i kondomiranja gotovo kompletne dnevne štampe. Majstore, Sloba je bio malo dete, ili što reče Sergej Trifunović – gospodin čovek.