Bagra je počela da bije

I, verovatno da bole te rane, ali mnogo više boli, rečeno modernim rečnikom, relativizacija ovog mučkog napada koju predvodi premijerka i njeni pojedini ministri.

Mogao je umesto Borka da nastrada bilo ko od članova Saveza. Ništa čudno ne bi bilo da se to dogodilo u bilo kojem srpskog gradu, a ne u Kruševcu kojim stoluje najpoznatiji srpski keramičar, da ne kažem trgovac kafom. Sada smo, konačno, postali svesni da je bagra počela da bije. Svi oni koji pričaju da je dobro, jer su, eto, rascopali glavu jednom političaru, ili da, eto, barem ne ubijaju, na dobrom su putu da postanu deo te bagre.

Udarac štanglom u Borkovu glavu udarac je u svaku glavu koja nije zaluđena konstantnim celodnevnim trovanjem od jutra do sutra i koja misli. Oni koji ne misle, već samo slušaju, drže te štangle u rukama i čekaju da ih prst naređenja uputi ka izdajniku, stranom plaćeniku, tajkunu, lopovu, kretenu. Prvorođeni i oni oko njega treba da znaju da je opozicija nešto što postoji u svakoj iole demokratskoj, a tamo gde je biju i zvanično ne postoji demokratija već neki drugi oblici društvenog uređenja. Samo Srbija, međutim, u 21. veku mora iznova da se bori za slobodu, za svež vazduh kojim bi napunila svoja posustala pluća. Prvorođeni bi morao i da shvati da živi i vlada u tom 21. veku. NJegovo ponašanje, ali i podanička formacija brojnih fikusa, stvaraju atmosferu linča u kojoj svako ko ne pripada tom korpusu predstavlja legitimnu metu za neimenovanu bagru koja čeka svoj red za dokazivanje. Ne pravi tu atmosferu, kako kaže prepodobna Ana Brnabić, opozicija, već vlast, ali teško to da shvate oni koji žive u sopstvenim lažima. Navođeni mudrim mislima Prvorođenog, a uz pomoć propagandnih servisa, bagra je nepogrešiva. Potencijalna žrtva je svako, nema izuzetaka. U takvoj atmosferi sasvim je logično da će bagra da spreči organizovanje bilo kakvog opozicionog skupa na srpskim ulicama, zabraniti tribine, vređati, arlaukati, a sada i udariti. Može li iko da da bilo koje racionalno objašnjenje za napad na Borka, a da ono nema veze sa optužbama na račun opozicije koje Prvorođeni svakodnevno izriče, a fikusi ponavljaju?

Svaki normalan vladar ne bi trošio reči na opoziciju koje gotovo i da nema danas u Srbiji, kako oni tvrde. Pa, ako je nema, zašto je bijete? To će im se jednog dana obiti o glavu, isto kao što im se obila o glavu zabrana pozorišne predstave sa Sergejem Trifunovićem u Aleksincu. Ti komesari su, na kraju, umesto pozorišnog festivala dobili festival Sergeja Trifunovića. Tako će, jednoga dana, dobiti i jaku opoziciju, pa će i sami postati opozicija.

Ova vlast je zakucala svoju popularnost na hapšenju Miroslava Miškovića i onoga čije ime niko ne sme da spomene sem Prvorođenog. I ništa od svega toga, a najmanje odgovornosti. Svako normalan se pita ako su sve to lopovi, secikese i izdajnici, zašto se ne primenjuju Zakoni ove zemlje? Zašto se ne uhapse i ne osude? Kako to da je Đilas bio najveći lopov dok nije smenjen sa mesta gradonačelnika, a onda nije bio lopov kada je bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pa je sada još veći lopov nego što je bio? Pa, vrhovna vlast ove zemlje, oličene u Prvorođenom, generiše tu priču bez ikakve odgovornosti. Sutra da bilo kojeg građanina Srbije postave za lidera opozicije ti isti ljudi će ga proglasiti za secikesu, lopova, silovatelja, ubicu, pedofila, bez mogućnosti da na bilo koji smisleni način dopre njegov odgovor.

LJudima koji nose transparente – Hvala majci što te je rodila, čak nije potreban ni pogled kako bi krenuli u otvoreni lov na svakoga ko drugačije misli. NJima se najlakše rukovodi, da ne kažem, manipuliše. Oni ne samo da slušaju nego i izvršavaju bez da neko treba nešto da im kaže. Dobijaju svakodnevnu dozu sopstvenog opstanka uz pomoć megafona instaliranih svuda gde je to moguće. Svi smo mi na nekim njihovim spiskovima.

Najgore je što ova vlast sebe ne doživljava odgovorno za bilo šta sem za iluziju o boljem životu. Tom malom zrnu razuma koje je neophodno za smirivanje situacije je nemoguće da dopre do njih, pre svega do Prvorođenog. Oni i dan danas ne kapiraju da je Oliver Ivanović ubijen posle njihove besomučne kampanje gde je označen kao strani plaćenik i izdajnik sopstvenog naroda. Vrteo se taj spot od jutra do sutra na Pinku, sećate se. Možda ga nisu oni ubili, ali su mu nacrtali metu. A možda sam i ja naivan.

#izVucicemose