Bliži se 1. septembar

Voleo bih da se mnogo toga u ovoj zemlji nije desilo, ali na našu nesreću, desilo se toliko zala da ako se nešto lepo i dogodilo proteklih meseci, nismo imali priliku to ni da osetimo.

Država ništa nije učinila da Srbija bude bezbedna u ovih nekoliko meseci. Jedino se trudila, i to iz petnih žila, da sanira štetu i da pokuša da nas ubedi u šarenu lažu o funkcionisanju sistema.

Kako sistem funkcioniše videli smo i tokom ovog leta. Prošlo je tri meseca od masakra u „Ribnikaru“ i selima u okolini Mladenovca, a država nije odgovorila na neka od najvažnijih pitanja o ovim zločinima.

Pre svega mislim na odgovornost za objavljivanje spiska za likvidaciju maloletnog ubice iz „Ribnikara“.

Premijerka reče da je istraga u toku. Mesecima nas vuku za nos iako dobro znaju da je taj spisak na konferenciji za štampu 3. maja u 13 sati i 15 minuta kamerama pokazao načelnik beogradske policije Veselin Milić.

Ponoviću ko zna koji put. Milić to nije uradio na svoju ruku, a činjenica da još nije on označen kao odgovoran nam govori da se još nisu dogovorili i namirili.

Ovo nam jasno govori koliko im je stalo do stradale dece i njihovih drugara koji su preživeli masakr. Važne su im funkcije, a ko zna, možda i štite onoga ko je rekao da se taj spisak objavi.

Srbija nije dobila odgovore na pitanja o ubici iz Mladenovca i kako je moguće da taj monstrum nije procesuiran ranije. Da je sistem funkcionisao, možda bi ubica bio u zatvoru, možda bi policija pronašla nelegalno oružje. Država se pravi luda i održava sistem koji funkcioniše.

A da sistem funkcioniše videli smo tokom ovog leta. U Bačkoj Palanci je sistem funkcionisao tako da su za svega nekoliko dana od strujnog kabla poginuli deda i unuk. Na istom mestu.

Sistem koji funkcioniše nije našla za shodno da reši problem sa strujnim kablom. Još se predsednik opštine ljuti na novinare. Sve dok se oni budu ljutili na novinare, a ne stideli sami sebe, njihov će sistem da funkcioniše.

U Bogatiću je sistem ovog leta funkcionisao tako što je na smrt prebijen veterinar Boris Dražić i to svega nekoliko stotina metara od stanice policije u ovoj varoši.

Uhapšeni za ovaj zločin imaju pozamašne dosijee. Oni su negirali zločin i poput države, i njih nije briga za žrtve. Država koja promoviše nasilje na svakom koraku naravno da će uvek da zaštiti nasilnike.

U selu pored Šapca Bogosavcu, jednu noć je pijani vozač, star 22 godine, ubio devojčicu (14) na biciklu. Ubica je imao više od jednog promila alkohola u krvi.

U novinskim izveštajima, ali i čaršijskim pričama se govorilo o tome da je bicikl nije bio popisano osvetljen, kao i deo ulice u kojem se desila ova nesreća i da mladić ne bi ni odgovarao za ovaj udes da nije bio pijan.

Sistem funkcioniše tako da što nam pijani vozači, često veoma mladi, kose decu po ulicama, a saobraćajne policije nikada nema tamo gde bi je trebalo biti.

O čemu razmišljaju roditelji kada svojoj deci dozvoljavaju da voze automobile kada idu po tim zabavama. Zar nije pametnije deci dati novac za taksi umesto za gorivo. Sesti pijan za volan nije normalno, ali sistem koji funkcioniše nije našao za potrebu da preventivno deluje.

Gde god da se okrenemo dešavaju nam se smrti zbog sistema koji funkcioniše. Ko zna koliko još ima nepotrebnih smrti poput monstruoznog ubistva mlade Noe.

Mnogo boli to što se ništa ne dešava da bi se to sprečilo. Ne može država da spreči svaku nesreću, svako ubistvo, ali može da barem pokuša da nešto radi.

Šta radi naša vlast? Ona obeležava tragedije sopstvenog naroda, kiti se tuđim nesrećama kao svojima, kao što je bio slučaj pre neki dan u Prijedoru, a okreće glavu od svojih muka.

U čemu je problem podneti ostavku iz moralnih razloga? Izgleda jeste. Svi su pohvalili ostavku Branka Ružića na mestu ministra prosvete, ali istog dana je postavljen na novu funkciju u toj istoj vladi.

Oni su se rodili sa javnim funkcijama kao srednjim imenom. Onaj kabadahija iz Bačke Palanke ne može ni da shvati da je moralno odgovoran i da mora da ode.

Njemu je to partija dala i samo mu partija tu privilegiju može oduzeti.

I mi sada treba da pustimo decu 1. septembra u škole. Kako, zašto? Sve dok sistem bude ovako funkcionisao, loše nam se piše. Uostalom, takav sistem je i doveo do naglog prekida školske godine, a nova samo što nije počela. Mislite o tome.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.