Botovska je muka pregolema

Više od decenije je vlast ta koja pravi nekakve spiskove i to ljudi koji su protiv nje. Ti spiskovi su redovno prikazivani na medijima koji nepokolebljivo i bez zadrške podržavaju vlast u Srbiji. Danima su se ljudi sa tih spiskova provlačili kroz blato samo zato što se neko osilio da kritikuje nedodirljivog.

Vlast u Srbiji se nije specijalizovala samo za spiskove svojih protivnika, već je do savršenstva dovela proces izrade spiskova svojih članova i simpatizera za svakakve aktivnosti. Od dolaska na otvaranje fabrika i polaganje kamena temeljaca, do partijskih skupova, sve se vrti oko spiskova. Spiskovima rukovode i manipuliši neki koordinatori, a sve na kraju završi tamo gde treba.

Možda su u pravu ljudi koji kritikuju objavljivanje tog spiskova i njegovih delova. LJudi sa tog spiska su sada postali javni i to jeste neka vrsta pritiska. Međutim, i onaj spisak na kojem se nalaze svi oni koji su osetili svu snagu propagandne mašine Aleksandra Vučića, i ovaj spisak botova, napravljen je u istoj organizaciji. Nisu protivnici vlasti napravili spisak botova i objavili ga.

Drugi problem sa tim spiskom je taj što je većina sa njega uhlebljena u javnom sektoru i taj deo stranačke kampanje su obavljali u radno vreme. Botovanje im je verovatno, pored svakodnevice, postalo radna obaveza onog trenutka kada su posao i dobili. Za to što su radili dobijali su platu iz državnog budžeta, novcem svih nas građana Srbije. Ako to nije problem, onda smo u velikoj zabludi.

Od koga je i gde je Vučić taj sistem naučio i primenio ga na srpske uslove, više nije ni bitno. Najvažnije je to što ga je učinio državnim projektom. Ako neko želi posao u državnom sektoru, prvo mora da se učlani u SNS, a onda mora da botuje i redovno ispunjava sve patrijske zadatke koji se stane pred tog pojedinca.

I sada bi mi trebalo da se sažalimo nad jadnom sudbinom tih botova. Ne pada mi na pamet. Među tim ljudima ima državnih sekretara, funkcionera u Vladi Srbije, gradskih i opštinskih čelnika.

Tako i u, primera radi, Šapcu, pojedini gradski funkcioneri umesto da razmišljaju o neviđenoj najezdi komaraca u gradu na Savi, činjenici da je račun Vodovoda skoro na nuli, da trava nije pokošena i još mnogo toga, oni sede u svojim kancelarijama i u radno vreme rade najprljaviju kampanju za svog predsednika.

Pojedinci sa tog spiska su brže-bolje obrisali naloge. Neki su krenuli da, po ugledu na svog šefa, kukaju i traže milost. Ne vidim da im preti bilo kakva opasnost, sem da ostanu bez posla, jer su „izdali“ šefa. Navodno im je proradila savest. Nema tu savesti. Kada si spreman da ocrniš, pljuneš svog komšiju, poznanika, rođaka i to samo zato da bi opravdao svoje bitisanje u društvenom sektoru, e onda nema praštanja. Kako smo došli u situaciju da pristanemo da za sitne novce radimo to što radimo? Srbi, nebeski narod, a udaraju iz sve snage na svakoga ko drugačije misli.

Verujem da nije lako danas biti bot SNS, ali svi jako dobro znamo kako je proteklih 11 godina bilo misliti svojom glavom. Zbog toga nemam empatiju za botove. Najjadniji su oni koji se kriju iza raznih avatara i lažnih imena. Pa, ako toliko voliš predsednika i diviš mu se, šta te sprečava da to činiš pod punim imenom i prezimenom. Da li se stidiš ili plašiš? Ili možda dokazuješ da si vredniji zato što imaš toliko naloga, pa računaš da će te poverenici i šef više voleti. Ko zna, možda se za više naloga dobija više para. Svi vidimo kako je u životu prošao Aleksandar Martinović. Utisak je da što više „botuje“, dobija više plata. Kažu da je stigao do šest-sedam plata.

Simpatično je ćutanje SNS o ovoj aferi. Sve ono što smo godinama pričali, sada je potvrđeno postojanjem ovog spiska. I nije bitno ko je taj spisak pustio u javnost, da li Dragan Vidaković Mrki ili Aleksandar Vučić. Važno je da se konačno na jednom mestu dokazalo njihovo postojanje. Da li njihova imena i slike treba objavljivati na plakatima, kao neko čije se ime i adresa pojavilo na plakatima u Beogradu, nisam siguran, ali sam siguran da svako mora da snosi odgovornost za ono šta radi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.