Burek i đubre

Teško je navići se na to, čak i supermenu kakvog mi imamo na čelu države. Mada, Prvorođeni je u džet-legu inače 365 dana.

Jedan od glavnih problema sa džet-legom je taj što onaj ko pati od toga, svoju muku prenosi na druge, pa i oni poput nepušača u prostoriji punoj kafanskog dima, postaju pasivni mučenici. Tako i naš Prvorođeni nije znao šta će sa sobom, pa je podigao iz tek usnulog sna svoje najbliže saradnike. I dok je jedan tek zaspao zabrinut u krilu svog oca harmonikaša naprasno avanzovanog u trgovca oružjem uz zvuk pesme „Tiho noći tvoje metke izvozim“, drugi se mučio sa nesanicom i brojao kocke ne bi li uspeo da zaspi u gluvo doba noći.

Ovaj drugi je bio trezveniji i njemu je dodeljen zadatak da navrat-nanos organizuje posetu Gradskoj čistoći sa posebnom obavezom da obezbedi više radnika nego što je bilo diplomata u Ujedinjenim nacijama koji su slušali izlaganje Prvorođenog. Pomislio je, to neće biti teško, jer u sali UN gotovo da nikoga nije ni bilo. Uleteo je tako naš Prvorođeni, nenajavljeno, među pošten svet, ljude koji čiste naš glavni grad. Red je da i njih uprlja svojom neprekidnom kampanjom.

Sav se ozario Prvorođeni kada mu je jedan od radnika u narandžastoj majici rekao da je on prvi predsednik koji ih je ikada posetio. Neko je na društvenim mrežama lepo primetio da nijedan predsednik pre njega nije toliko nisko pao, pa da je u svrhu svoje kampanje posetio radnike Gradske čistoće. Malo li oni imaju posla sa đubretom.

Naravno da su se tu našle i kamere da zabeleže ovu spontanost. Ako su radnici u narandžastim majicama i bili srećni i radosni zbog ove posete, koliko god da su se pretplatili na vernost i službu Prvorođenom, potpisujem da novinari nisu bili orni što su morali u sitne sate da prate ovakvu glupost.

Budimo iskreni, ko i kakvu korist može da ima od ove posete. Radnici nikakvu, ako se izuzme činjenica da su dobili besplatan burek. Da li je tim radnicima obezbeđeno bilo šta što će im olakšati posao, neka nova mašina, oprema? Nije. O plati da i ne pričamo. Jedino zaposlenima u komunalnom sektoru nisu plate povećane od kada su im smanjene. Izmislili su neku, kao fol, solidarnu pomoć za radnike u komunalnim delatnostima, ali od pomoći se ne živi.

Platite radnike adekvatno poslu koji obavljaju, dajte im platu dostojnu života ljudskog bića. Cipele i džemper u kojima je Prvorođeni bio prilikom posete vrede više nego što su svi ti radnici u tom trenutku imali u džepovima i na karticama. Neku vajdu imamo i mi koji beležimo sve njegove gluposti, ali to je tek beskorisna rabota. Jedino on ima nešto od toga. U Ujedinjenim nacijama je doživeo, nežno je reći, blagi fijasko. Merkelka ga je još jednom preslišala, sa Trampom nije uspeo ni da završi rečenicu, Haradinaj mu je zalepio šamarčinu sa pričom o tome koliko je teritorije tražio, a o govoru pred praznom salom da i ne govorimo.

O hrani i vinu tek ne treba trošiti reči. Čak je i Dačić bolje prošao, jer se slikao sa nekim lepotinjama iz belog sveta. Možda se, konačno, ovaj put opasuljio i ukapirao kolika je nemoć autobusa.

Taj fijasko je valjalo pokriti nečim, okrenuti priču na drugu stranu, izbegavati nezgodne situacije. Prvi put za ovih sedam meseci neka državna institucija je skupila petlju i postavila stvari na pravo mesto. Radi se o Univerzitetu. Od tog šamara su mu obrazi najviše brideli, kao i od derbija. O Partizanu i Zvezdi nije mogao odmah, klizav je teren, a obrazi još crveni.

I tako je još jednom zloupotrebio obične i čiste ljude. Da je stvarno hteo da ih poseti i da popriča, ne bi vodio sa sobom krmeljive snimatelje i novinare. Što nije posetio radnike Gradske čistoće u Pirotu nego u Beogradu? Sećamo se onih obećanja kako će da prima ljude od pet ujutru. Jednom ih primio i to je to. Obećao je da će obići sve okruge u Srbiji, i zanemoćao je na pola. Stali protesti preko leta, zakočio i on. Ali, kada zatreba – ajmo u Gradsku čistoću.

Nisam siguran da radnicima neće da presedne taj burek kada vide sa kolikim đubretom imaju posla. Malo je jedan burek za toliki smrad. Ubeđen sam da su narandžasti prsluci ozbiljniji od žutih, kad tad. Evo, i navijači su krenuli da skandiraju. Polako, ali sigurno. Slobi su vikali – Sadame, a Prvorođenom – Pederu. U oba slučaja se se radi o stilskoj figuri, karakteru, a ne činjenici. Univerzitet se budi.

Ostalo je da se probudimo i svi mi koji smo ušuškani u nekoj svojoj zoni komfora. Glupo je da prespavamo, biće nam žao jednog dana. Smrad je uvek bio jači od ukusa bureka.

#izVucicemose