Čekajući kaznu za zločin

Ko zna, možda su se čak i divili lepoti obnovljene železničke stanice za koju su mnogi rekli da je jedna od najlepših u Evropi i da je rađena po najvišim evropskim standardima. Niko od njih, ali niko, nije ni pomislio da bi nadstrešnica mogla da padne i da ih zauvek odnese u mrak.

Nesreće se dešavaju, neke čak i mnogo smrtonosnije i strahovitije od ove, ali mali je problem u tome što ovo nije nesreća već – zločin. Na prvu informaciju da se srušila nadstrešnica na ulazu u železničku stanicu koja je u dva navrata rekonstruisana, predstavnici vlasti i medija koji tu istu vlast u stopu prate, očajnički su zakukali, ne za žrtvama, već kako samo ta nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije. Čak se i kineski konzorcijum koji je, pitaj Boga kako dobio taj posao, isto to saopštio. Detalje iz Ugovora, međutim, ne daje.

I odmah je postalo sumnjivo. Zašto to horsko pevanje – nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije. Odgovor je jasan – zbog odgovornosti. Nismo mi krivi. Kriv je Tito i pokojni arhitekta koji radio na tom projektu šezdesetih godina prošlog veka. I onda dolazimo do krucijalnog pitanja, a da uopšte nismo dublje zašli u problematiku, koji je to genije dva puta rekonstruisao železničku stanicu, ali ne i nadstrešnicu?

Ako malo ozbiljnije zakopamo površinu ove priče, jasno se vidi, a postoje na desetina dokaza, fotografija i video snimaka na kojima se jasno vidi da su obavljeni i neki radovi upravo na nadstrešnici, da je postavljeno neko staklo na nju, odnosno da je ta tragična nadstrešnica dobila potpuno nov izgled. Kliker da je postavljen na nju, moralo se izračunati, izmeriti, odlučiti da li može ili ne.

Da se razumemo, vlast u Srbiji, izuzev moralne odgovornosti, realno nije imala veze sa masovnim zločinom u Ribnikaru.

Kada je reč o ubistvima u okolini Mladenovca, sistem je zakazao, jer je omogućio da se ubica ponaša bahato i oseća zaštićeno pre nego što se odlučio za krvavi pir u Malom Orašju i Deboni. Kada je reč o Novom Sadu, vlast u Srbiji ima apsolutnu moralnu, političku i krivičnu odgovornost za pogibiju 14 ljudi. Neko je dozvolio nekome da uradi posao tako kako je uradio.

Zato jedina prava kazna mora da bude – robija. Nikakve ostavke, samo robija.

Mnogo njih u lancu nije uradilo posao kako je trebalo. Gradonačelnik Novog Sada Aleksandar Vučić poziva da se ima poverenje u državu i njene institucije. Premijer Srbije Aleksandar Vučić iz Šangaja poziva da se smanji antikineska histerija. Predsednica Skupštine Srbije Aleksandar Vučić optužuje opoziciju.

Pokrajinska premijerka Aleksandar Vučić u Londonu promoviše fruškogorska vina. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandar Vučić poručuje da apsolutno nema njegove odgovornosti i krivice i da su krivi, verovatno, gremlini.

Tako danas izgleda Srbija. Apsolutna vlast bi trebalo da podrazumeva apsolutnu odgovornost. Nije greška u kucanju, jer je Srbija taoc jednog, jedinog čoveka. On je i predsednik, i premijer, i ministar, i gradonačelnik, glavni i odgovorni urednik skoro svih medija… Ako je tako, e onda majstore zna se i čija je odgovornost najveća. Posao od 65 miliona evra nemoguće je da prođe bez njegovog amina.

Kada smo već kod medija, tu i takvu odbranu vlasti nismo videli do sada. Kakve žrtve, kakvi bakrači. Vučić i SNS nisu krivi. Koliko god da ova vlast plaćala Mitrovića, DJVa, Marića, Krstića i ostale, malo ih plaća u odnosu na ono šta rade i šta od sebe prave. Kako nikome od njih nije palo na pamet da pita bilo koga od predstavnika vlasti kako je moguće da je sve bilo rađeno, sem te nadstrešnice. Oni imaju priliku da to pitaju. Nadamo se da će barem nadležni organi takvo pitanje da postave.

I onda opozicija i mi svi ostali sa njom, budemo lešinari. Jedini lešinari su vlast i njeni mediji. Nema drugih. Oni Srbiju i snabdevaju leševima. Slično su radili devedesetih godina. Opozicija sada ima puno pravo na proteste i to one prave, a ne vikend i one za slikanje, jer je vlast odgovorna za sve što se dešavalo u vezi sa železničkom stanicom u Novom Sadu. Srbija mora da stane da bismo krenuli napred.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.