„Cenzusić“ kao cilj

Oblak neizvesnosti koji lebdi u vazduhu odnosi se, pre svega, samo na nekoliko nepoznatih – koliko će da osvoji SNS (50, 60,70, 80…%), ko će preći cenzus i ko će biti premijer (Čale ili Mali). I ova činjenica je sama po sebi dovoljna za realizaciju ideje o bojkotu. Čemu lažni izbori, čemu lažni cenzus, čemu lažna kampanja.

Poslednja istraživanja javnog menja u Srbiji jasno govore da „cenzusić“ prelaze samo liste SNS, SPS i SRS. U većini istraživanja se šanse ne daju ni Šapićevom SPASu. Bili su neki od tih lovaca na „cenzusić“ pre neko veče kod Olje Bećković u Utisku nedelje, i otvoreno, bez blama su izjavili da izlaze na izbore ne bi li osvojili koji procenat više od pet odsto. Na izbore se izlazi da bi se pobedilo, valjda. Tako je srpska opozicija, ili kako god se već zvala ta struktura koja izlazi na ove izbore, odlučila da, umesto bojkota parlamentarnih izbora, krene u lov za „cenzusić“ od tri odsto. I to niko ne krije. I za vreme Slobodana Miloševića imali smo neku nadu, i mi građani, i partije koje su učestvovale u izbornoj trci. Svi smo verovali da su „to ti izbori“. Trajalo je to deset godina. Danas ne postoji ni nada da bi neko mogao da ostvari ozbiljniji rezultat, a već je deveta godina kako su ovi na vlasti.

Ovoga puta je cilj dokopati se tih „visokih“ tri odsto od izašlih. Ova tri odsto nekako deluju još nedostižnijih od onih ranijih pet. Prvorođeni nije hteo da, smanjenjem lestvice, samo olakša nekim „svojima“ prolaz u parlament, već i da dodatno ponizi sve one koji su ga minule četiri godine kritikovali, koliko god te kritike benigne bile. Kako, pa tako što sve te grupacije, ujedinjene ili solo, Četke, Metle, Zvona i Praporci, neće preći ni taj „cenzusić“.

Opozicija u Srbiji, nije nikakva tajna, u velikom je problemu. I nije, da se razumemo, tu kriva samo aktuelna vlast i njena krvava kampanja. Malo je i do opozicije. Sada je lako biti pametan, ali ovaj deo srpske političke scene koji sa pravom bojkotuje izbore mora malo više i pažljivije da osluškuje narod. Za prosutim mlekom ne vredi kukati, šta je bilo, bilo je. ‘Ajmo, braćo i sestre da vidimo šta ćemo dalje.

Ako smem ikome ikakvu ideju ili predlog da dam, i ako bilo ko želi da čuje nešto, a ne samo sebe, treba odrediti neke osnovne stvari kao zahteve. Zahtev broj jedan mora da bude oslobađanje RTS-a. Javni servis to mora da postane u pravom smislu reči. Ako neko godinama proziva ljude iz opozicije, Javni servis tim ljudima mora da pruži šansu da odgovore. I nema tu lažnih alibija – nisu učestvovali na izborima, nema ih u parlamentu. Ako je već tako, onda niko ne sme ni da ih u tom programu napada. Jednom kada RTS bude postao pravi Javni servis, porašće i gledanost, jer će uvesti debatne emisije, koje su naučna fantastika za Pink i Hepi.

Drugi uslov se tiče lokalnih izbora. Ti izbori moraju da budu razdvojeni od svih ostalih i moraju da se sprovode po većinskom izbornom sistemu. Građani Srbije na lokalu moraju da glasaju za nekog stvarnog kandidata, a ne za one koji se kriju iza lika i dela jednog čoveka, ma kojoj partiji pripadao. Zamislite situaciju da građani Beograda imaju mogućnost da biraju Gorana Vesića imenom i prezimenom. U svetu još nikada nije izračunata toliko velika verovatnoća sa kojom bih mogao da kažem da Beograđani ni u najvećem ludilu i bunilu ne njega izabrali za odbornika, a kamo li za gradonačelnika glavnog grada.

Ti novi lokalni izbori moralo bi da budu organizovani najkasnije 2021. godine. Mnoge opštine i gradovi pozdravili bi se sa naprednjacima u tom slučaju, a neki novi ljudi bi bili u prilici da vode srpske gradove. E, onda kreće ozbiljna borba za predsedničke izbore 2022. godine gde bi trebalo da Prvorođeni bude poslat u političku istoriju. Meni se to čini realnim.

Tražili smo promenu REM-a, i šta smo dobili – jedno veliko ništa. A šta tek sve može da se desi. Govori se o tome da bi najborbenija REMljanka mogla uskoro da zasedne i na čelo tog Javnog servisa. Tražili smo i neke 42 stavke o izbornim uslovima i dobili smo to da se Pink otvorio za poželjnu opoziciju. Zahtevi moraju da budu konkretni, moraju da dobiju što veću podršku građana i moraju da se tiču njih. Borba protiv Prvorođenog ne sme da stane. Nemamo pravo da se predamo i da kukamo. Ako to uradimo, ne razlikujemo se od onih koji jure „cenzusić“.

#izVucicemose2022