Čupka, srećan put!

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne ide Cupka u tudjinu, vec kod nas.. dobro nam dosla!

2. Pametnom dosta!

3. Bravo za sve napisano i ako je tužno.Sa ovih prostora se uvek odlazili.Posle ratova,diktatura odlazili najbolji a dolazili najgori.Zato imamo ovo sto je sada na vlasti.Pisi Kulacine i Kulacine i ako je uzalud .

4. Odlično sumiranje situacije,hvala na ovom tekstu,ali opet tako grozan osećaj znajući koliko je ovo česta situacija.

5. E, Yugo, moja tugo!

6. Ziva istina,rekla sam bas to svojoj deci,iskolovala sam vas,a vi nemojte da prodate obraz,idite tamo gde ce vas postovati!

7. Bolno za svakog roditelja !!!

8. Čupka, srećan put – Jovana (Jeremić) dobrodošla! Živela Freestyler Srbija sa pripadajućim antisistemom vrednosti i neprikosnovenom vladavinom mediokriteta!

9. Idi i ne okreći se, sine.

10. A posle ce Cupkini roditelji da placu kako im unucici ne znaju ni reci srpskog i kako svoju Cupku i unucice vide samo preko Skajpa.

11. Tekst!Ali,meni nije tužan!Deca odlaze u EU!To je dobro!!!

12. Paljba, paljba i samo paljba! Iz Srbije treba svi da zapalimo. Neka ostanu ONI sami i nesposobni pa da vidimo ko ce budzet da im puni za njihove ogromne plate. Paraziti drustveni!

13. Nije Domovina tamo gde si rodjen, Domovina je tamo gde si poštovan kao čovek.

14. Divan i tužan tekst!

15. Bravo Kulačine, kao i uvek, pravo u centar! Imam prijateljicu,47 god.otišla je pre dve godine u Nemačku da radi kao med.sestra.U tim godinama je učila i naučila jezik,divim joj se i svima drugima koji su otišli odavde.Pozdrav iz Bora

16. Jako tuzna i jadna situacija. Podrska svim mladim ljudima koji drze do casti i postenja. Da ih ne pojede ovakav korumpirani sistem

17. Nije ovde ništa tužno. Nenadova priča mi je popravila raspoloženje. Uvek mi je puno srce, kada čujem da se neka mlada osoba izvukla iz ovog centralnoazijskog karavilajeta.

18. Strasno sam se rastuzila dok sam citals text. Imam sina od 19 godina koji treba da upise fakultet i vec sada razmislja o inostranstvu. Nemamo prava da ga sputavamo suprug i ja u njegovoj nameri jer je svaka nasa rec sadrzana u ovom textu. Osim clanske karte ova temlja mladima ne nudi nists drugo,a i to nije garancija da ces se zsposliti. Tuzno….

19. Tekst je bolno lep. Hvala Nenade što pišete o životu malih ljudi , jer su svi pored Kosova, Rusije i ostalih apstraktnih tema zaboravili na smrtnike, kao da mi imamo hiljadu života, kao da ćemo živeti večno.

20. Da su nasi dedovi razmisljali kao Cupka, njen momak varilac i komentatori, Cupke, njenog momka varioca i komentatora ne bi ni bilo. Usrecila se, veca plata, rad od ujutru do uvece, dodatni posao, lazni prijatelji, gradjanjn drugog reda i zivot koji se svodi na jedva cekanje dve nedelje urlauba u Srbiji. Naravno da necete objaviti komentar.

21. Tako i treba, bravo Čupka i neka ti je sa srećom. Ostani uvek svoja.

22. Beze pametni ljudi iz okupirane zemlje

23. Bravo g. Nenade ! BRAVOOO Čupka. Evropa je danas “ tu „. To je odlično, lekovito. Pre 58 god. tel.razgovor iz Skandin. koštao je “ tri rad. dana „. Danas „Dž“. Sretno Čupka – dete.

24. Čupka, želim ti svu moguću sreću i uspeh u novom životu (može i bez ovoga „novom“ jer ovo ovde i nije život).
    A roditelji će brzo shvatiti da se suze bile – radosnice.

25. BRAVOOIIII

26. „Ne okreći se sine“

27. Istinito, tužno, beznadežno! Nenade – odlično, alal vera !

28. @ja
    Nema ničeg strašnijeg od toga da si građanin drugog reda u zemlji u kojoj si rođen, za koju su ti pradedovi krvarili gaće po Albaniji i Kajmakčalanu, za koju su ti dedovi se ganjali sa ustašama i nacistima. I sad mi ostaje da svoju dedovinu i ordenje ostavim Vučiću i njegovim gaulajterima jer, naposletku, oni će baštiniti ovu zemlju.

29. Jeftina radna snaga,i ovde i Eu

30. Moja cerka je otisla pre sedam godina. Nije gradjanin drugog reda vec postovana i zadovoljna.Takav strucnjak ne bi mogao ovde da radi.

31. I ja sam gledala za kombijem u kojem mi je bio sin, a onda za drugim u kojem su mi bile snaja i unuka. Ponekad me uhvati tuga, ali deca su konačno srećna i zadovoljna.

32. То је реалност, моју децу која тек завршавају основну већ припремам за одлазак, било где. У овом обору никада неће бити добро.