U svojoj svakodnevnoj bahatosti i osionosti, Prvorođeni ne štedi nijednog od najvernijih koalicionih partnera Socijalističku partiju Srbije zbog učešće nekoliko nebitnih likova na protestima u Beogradu.
Ivica Dačić se tako našao u problemu. Svim srcem, dušom i kilogramima se bori da zadrži najpre sebe, pa zatim i svoju stranku u vlasti i po svaku cenu ne prezajući da se spusti i niže od najnižeg da bi se dodvorio milosti Prvorođenog.
A glavni šef ne beži od izjava da su ga ujeli oni kojima je najviše učinio i koje je sprečio da kradu koliko su nameravali da kradu.
Pa, majstore, ako kradu, šta traže u Vladi Srbije. Što nisu najureni, ili, ne daj Bože, pohapšeni i procesuirani.
Uspinje se Dačić do gornjih granica u osudi socijalista koji su bili na protestima.
Veli da će ih isključiti iz partije, umesto da gaji to proklijalo seme prkosa koje se javlja u njegovim redovima. Presrećan što je preživeo poslednje izbore, trebalo bi, ipak, da stavi prst na čelo.
Lepo mu je poručio Prvorođeni – 2012. godine imao je 570.000 glasova, a ove 2020. svega 330.000. Pametnom to nešto govori.
Dačić je nedelju dana pred izbore rekao kako će da podnese ostavku ako dobije manje glasova nego što je dobio na parlamentarnim izborima 2016. godine.
Tada je osvojio oko 410.000. U trenutku se zagrizao za jezik, pa je u svom maniru promrmljao kako je tada osvojio 10,96 odsto izbora.
Na nedavnim izborima SPS je osvojio 330.000 glasova, 70.000 manje nego pre četiri godine, odnosno 10,38 odsto. Po oba kriterijuma, koje je sam spomenuo, Dačić je trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika SPS, ali ne.
Poput mačke sa devet života, on ovu situaciju pretvara u svoju prednost, i rezultate izbora pravda činjenicom da je osvojio 32 mandata, tri više nego pre četiri godine.
Da se razumemo, nije Dačić glup, i jako dobro zna šta se dešava sa njegovom strankom, ali ono što ne želi sebi da prizna jeste činjenica da SPS polako izumire.
Iz izbora u izbore dobija drastično manje glasova, jer je unosnije glasati za SNS nego za SPS. Polako se utapa u SNS i jedini način da politički preživi naredni ciklus jeste da ih Prvorođeni ne pozove da budu deo koalicione vlasti.
Lider socijalista je deo priče koja na vlasti od 1945. godine, pa sve do danas, ne računajući period od 2000. do 2003. godine. S druge strane, ni kada je bio u opoziciji, SPS se nije baš dobro pokazao.
Na vlast se vratio samo zahvaljujući činjenici da je bio jezičak na vagi koji je bio potreban Vojislavu Koštunici da bi odvojio Demokratsku stranku od vlasti. I tako nas jaše, on lično, 30 godina.
Svestan je da ako ćuti i ako se ogrebe za još jednu koaliciju biće mu dostupna sredstva iz budžeta, kabineti, limuzine, mediji.
A bez toga, njemu i njegovim, nema života.
Navika je čudo. I u tom razmišljanju on, svesno ili nesvesno, vuče svoju partiju u provaliju u kojoj je uveliko Srpska radikalna stranka.
Radikali su se četiri godine ponašali kao koalicioni partneri SNS. Nisu ih kritikovali, delili su očinske savete Prvorođenom, a on im je odgovorio svojom milošću. Lidera radikala Vojislava Šešelja nije skidao sa Pinka i Hepija.
Učinio je sve što je želeo da im ne odmogne, ali ga, na kraju, nije „ugurao“ u parlament, jer mu ovoga puta nije potreban. Kada na red bude došla priča o Kosovu, ne treba mu Šešelj za tu priču.
Ova saga biće overena bez Šešelja.
Dačić kao da ne razume da će se naći u sličnoj situaciji, možda već prilikom sledećih parlamentarnih izbora.
Na gradskim izborima u Beogradu je već doživeo tu sudbinu i nije izvukao pouke. Jedini spas za SPS je, na žalost po njih, u rukama Prvorođenog.
Od njega zavisi da li će SPS da preživi. Pod njegovom komandom i dejstvom mnoge stranke su završile u ponoru.
Ako pozove SPS u novu Vladu, biće to „poljubac smrti“ za socijaliste. Ako neko misli da će Prvorođeni da pozove Dačića u koaliciju, a da će šef socijalista da kaže – NE, grdno se vara. Srpski političari su davno lišeni mogućnosti razmišljanja o budućnosti.
Ako ga ne pozove, za šta navija gotovo ceo SNS, onda Dačić nema drugu mogućnost nego da bude opozicija.
Prvorođeni će, svakako, Dačiću dati ponudu mnogo nižu nego što je to bio slučaj ranije. Verovatno je upitno i mesto šefa diplomatije.
Ali, Dačić će apsolutno prihvatiti sve, jer nema petlju i kuraži da zasuče rukave i krene u opoziciono delovanje. Nema takav mentalni sklop, što je i razumljivo, s obzirom na njegov dosadašnji učinak u politici. Niti je hrabar, niti ima kuraži, niti petlje.
Sada mu je prilika da bude faca, ali teško da će sakupiti već pomenutu petlju. Dačić je to.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
