Devojke, ljubav, a ne mržnja

Da sam u pravu, govore i rani radovi čoveka kojem ste se pre neki dan zahvalile, a to je Milorad Dodik. Doduše, bile ste mlade tada. Te 2007. godine, bio je predsednik Vlade Republike Srpske i jasno nam svima u lice rekao:

„Dakle, ja znam savršeno dobro šta je bilo. Bio je genocid u Srebrenici. To je presudio sud u Hagu, i to je nesporna pravna činjenica. Ono što sam trebao da uradim, trebao sam akcijom koju smo poveli da pokušam da vraćam povjerenje, koje se ne može riješiti u jednoj godini ili u pet godina, ali može se riješiti dugoročno!!!“

I ne samo ovo. Za Ratka Mladića, koga vi veličate besmrtnošću, rekao je da je bio kukavica, a za Radovana Karadžića da je lopov. Danas govori sve kontra o ovoga što je citirano. Bez obzira što su ta dva stava dijametralno suprotna, ona imaju jednu zajedničku crtu, a to je opstanak na vlasti.

To nije ni patriotizam, ni nacionalizam, to je populistička politika sa ciljem da opstane na vlasti. Jedina iskrenost koja isijava iz Dodika jeste to bude gospodar RS. Ništa nam ne garantuje da se sutra neće okrenuti i ponoviti priču iz 2007. godine i onda vas pitam – a šta ćete vi onda?

Ja nisam bitan u ovoj priči, niti moje mišljenje o vama, ali kao društvo smo negde omanuli kada je prihvatljivo postalo to što ste vas dve uradile. Moj lični poraz bi bio da moje dete, za bilo koga, napiše – ma, nek smo vas pobili, odjebi. Čemu to, deco?

Rat je najgora stvar koja jednom narodu može da se desi. Suza u oku majke, sestre, bake za izgubljenim životom je nemerljiva bez obzira kojim se Bogu bilo ko moli. Vi imate životnu sreću da rat niste doživele.

Vaši najbliži sigurno jesu i sigurno im nije bilo lako. I svi mi nosimo veće ili manje traume iz tih sukoba. I morate da znate da tu nevinih strana nema. Ima ljudi koji su krivi ili nevini, ali strana nema.

Genocid u Srebrenici je presuđen u Međunarodnom sudu za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije. Beograd je podržao osnivanje tog suda, isto kao Peking i Moskva.

Problem sa tom pričom je što neki neodgovorni ljudi iz naše sredine uporno žele da celom srpskom narodu nametnu krivicu za taj zločin. I vama, i meni i svima oko nas. To čine Srbi, a ne međunarodna zajednica, Bošnjaci ili neko treći.

U svakoj presudi i deklaraciji jasno stoji da iza genocida u Srebrenici stoje pojedinci koji su za taj zločin i osuđeni, ne narod. Sve to ne negira zločine koji su pretrpeli Srbi, kao i genocidno proterivanje srpskog naroda iz Hrvatske, ili genocid u NDH.

Vi ste dobile stipendije i studiranje u Beogradu zbog nacionalne mržnje. Rečenica – ma, nek smo vas pobili, odjebite, vam je donela te stipendije i studiranje pod Vulinovom palicom, a ne majice i tri prsta.

Siguran sam da su profesori sa fakulteta u Sarajevu i celo društvo u BiH mogli malo drugačije da odreaguju. Mogli su i oni malo pametnije da postupe, da vas povedu u Potočare, a onda i u Kravice, pa da malo popričate sa majkama koje su sahranile sinove. Mogli su i da vam daju sudske spise da se i sa njima upoznate. Malo da porazgovarate sa vršnjacima sa fakulteta.

Vi treba da brinete sutra o bezbednosti. Šta ako dobijete informaciju o terorističkom napadu na Bošnjake? Da li ćete ćutati, jer ih treba pobiti, ili nećete. Ako vas Vulin bude učio, plašim se katastrofe.

Takvih kao što vi mislite ima i na drugoj strani. Šta mislite, kako se osećaju majke sinova iz Kravica kada im neki Bošnjak napiše – ma, nek smo vas pobili. Da li je to rešenje? U takvom svetu želite da živite, Vulinovom svetu.

Plašim se da ćete veoma brzo doživeti razočarenje. Naročito na BIA akademiji. Ova planeta je isuviše mala da bismo se udaljili jedni od drugih, a život je mnogo kraći nego što mislimo. Pogledajte samo Nemačku i Francusku. To ste mogli da bude vi u BiH, ali sa takvim stavom i privilegijama koje ste dobili zbog njega, propast nam je svima zagarantovana.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.