Dno je iznad nas

Bila bi velika sreća da je tako, ali plašim da smo bliži onome što je onomad rekao naš veliki glumac Rale Milenković – Dno je iznad nas!
Problem je u tome što prvaci ove vlasti na to dno iznad nas gledaju kao na rajsko plavetnilo i uživaju ne samo u tom provizorijumu, već je jedino u takvom habitutu moguć njihov opstanak i napredak. Ko nam je kriv što nama nije lepo.

NJima jeste. Samo je u takvom sistemu moguće da se neko poput Marjana Rističevića kezi u Skupštini, Dalibor Šćekić iz Paraćina da nam u istoj zgradi pokazuje kako je uspeo u životu imitirajući oralni seks čiju je tehniku odlično savladao u SNS, Sandra Božić i Staša Stojanović morališu, a Vladimir Đukanović glumi velikog demokratu i zagovarača dijaloga.

Samo ako je dno iznad nas, moguće je da za dva meseca neko ko se predstavlja kao Dragoslav Bokan tri puta učestvuje u najneuspešnijem plagijatu u istoriji srpske televizije Hit Šitu, na nacionalnoj frekvenciji.

Ako na istoj televiziji, umesto obrazovnog programa imate Zadruge i neke Adaktare, ne možete da očekujete da ste na dnu, već daleko ispod njega. I kada sav taj mulj saberete na jedno mesto tako što kaplje sa dna iznad nas, plus im omogućite uticaj, e onda dobijete ono što se desilo profesorici engleskog M. S. u Trsteniku.

Mnogo toga i ne znamo šta preživljavaju naši prosvetni radnici. Dok profesore i nastavnike tuku, maltretiraju, vređaju, naš ministar prosvete Branko Ružić češe donji deo leđa. Šta je uradio povodom one sramote u Trsteniku? Da nije posetio koleginicu, ponudio joj pomoć, jok. Nema ga. Kao u zemlju da je propao. Ne bi me iznenadilo da je zapalio u Katar da podrži srpske fudbalere.

Bole njega oba uha za M. S., nastavnicu engleskog kojoj su klinci izvukli stolicu i snimili kamerom mobilnog telefona. On tu nije mi postavljen da bi zaveo red u prosveti, već samo da bi popunio partijsku kvotu, dobio deo državnog kolača koji pripada njegovoj partiji, odnosno da se namire jednačine u vladajućoj koaliciji.

Zna se ko u ovoj zemlji rešava probleme. To je predsednik Srbije, i zašto bi se jedan ministar bavio pitanjima iz svog resora. Ćuti, smrdi, pokrij se i uživaj u benefitima kojima si namiren.

Kako smo došli do situacije u kojoj đaci prevaspitavaju svoje pedagoge? Ne znam ko bi mogao da nam odgovori na ovo pitanje, ali znam ko je najodgovorniji. Svakako, to je Aleksandar Vučić. On je dozvolio da tokom njegove vlasti „fantomi“ ruše u Beogradu. Vučić je omogućio ljudima sa kupljenim diplomama i doktoratima da se dokopaju državnih funkcija.

Plagijator vodi finansije, ministar vojni je bio neko ko fakultet nije ni video, najveći državni privredni kompleks EPS je dat u ruke doskorašnjem vlasniku pečenjare. Premijerka nam je neko kome je svakodnevni problem da sastavi prostoproširenu rečenicu, a nekadašnji kelner sa autobuske stanice u Surdulici vodi računa o privredi.

Zašto bi deca išla u školu, slušala predavanja, učila i poštovala nastavni kadar. Tek njih boli uvo, slično kao i ministra.

Zbog toga što im je upravo Vučić to sve omogućio i pokazao naraštajima prečicu do „uspeha“, mi smo tu gde jesmo. Nema pardona za ono što nam je uradio, pa taman izgradio milione kilometara puteva, hiljadu fabrika i stotinu bolnica.

Tim putevima će se u budućnosti voziti oni koji će do automobila da dođu prodajući drogu na srpskim ulicama i oni koji lovu zarade boravkom u rijalitijima. U fabrikama će raditi oni za koje partija odluči da nisu za državnu službu ili kriminal, a u tim novim bolnicama lečiće nas dr Miroljub Petrović, šaman i veliki mag svetskog glasa dr Neđa Dražić, uz moralnu podršku Vesne Vukelić Vendi.

I da ne bude da uvek samo kritikujemo Vučića, evo jednog konstruktivnog predloga. Istim ordenom kojim je odlikovao srpske policajce koji su skinuli uniforme kosovske policije, neka odlikuje i M. S. iz Trstenika.

NJen odlazak u školu i boravak u učionici je mnogo stresniji i hrabriji posao od onoga koji su ti policajci obavljali na severu Kosova. Time bi dokazao da mu je stalo do prosvetnih radnika i obrazovanja dece, a ne do fotokopiranja plagijata i lažnih diploma.

To, međutim, nije moguće, jer je upravo ono dno autorsko delo Aleksandra Vučića i njime se ponajviše ponosi. Naročito kada ga pogleda iznad sebe.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.