U osnovi gotovo svakog protesta u Srbiji, još od prvih demonstracija 9. marta 1991. godine, jeste – Radio-televizija Srbije.
Tako je slučaj i sa štrajkom glađu Boška Obradovića i Ivana Kostića. Dok dva poslanika traže prostor na Javnom servisu, vi polako ispisujemo tridesetu godinu borbe da jedan mediji bude ono što treba da bude – Javni servis građana Srbije.
Šta je to u nama novinarima što nas čini takvim da ne radimo svoj posao onako kako treba?
Znam da će mnogi reći da je u pitanju novac i da smo jeftina roba, ali koliko god to bilo tačno, kako je moguće da da toliko pljunemo na našu profesiju i da služimo ovoj ili onoj strani. Gde se na Javnom servisu izgubilo nepisano novinarsko pravilo, jedno od najvažnijih – druga strana.
I da se razumemo, nije ovde priča o Pinku, Hepiju, Prvoj, Studiju B. To su privatne televizije, one mogu da bude neodgovorne i da, uz ogromnu uzajamnu saradnju sa vlašću, budu to što jesu.
Uostalom, više ni ne vidim ko normalan može i da gostuje u tim programima. Ovde se radi o Javnom servisu koji nipodaštava jedan deo javnosti u Srbiji.
Moram da priznam da me je uvek nervirao stav RTS o tome da oni nemaju obavezu da izveštavaju o delatnostima i radu vanparlamentarnih stranaka. To je logika za koju se hvataju.
S druge strane, svako kome se digne kosa na glavi tu vanparamentarnu opoziciju može da izvrće ruglu, vređa, psuje, kune koliko god hoće i kada god hoće. I ne samo vanparlamentarnu, već i parlamentarnu opoziciju.
I tu je ključno pitanje. Zašto se nikada, u proteklih osam godina, nije dogodilo da Javni servis omogući bilo kome iz opozicije da odgovori i na jedan jednini napad kojim je bio izlože putem etra RTS-a?
Tako nešto se nije desilo u novijoj srpskoj političkoj istoriji. Bio je, doduše, jednom Vuk Jeremić sam u emisiji na RTS, ali se odmah posle nje Prvorođeni zapitao rečima da mu nije jasno zbog čega je lider Narodne stranke dobio prostor na Javnom servisu.
I posle toga, taj kiks nije ponovljen. RTS mora da bude slobodan i da slobodno izveštava poštujući pravila profesije – pisana i nepisana.
I Ljiljana Smajlović, za koju se šuška da bi mogla da bude nova direktorka i glodurka Javnog servisa, jednom je prilikom rekla da je nedopustivo da RTS nije izveštavao o upadu dela opozicije u njihove prostorije, već su to ljudi u Srbiji čuli i videli na N1 i društvenim mrežama.
Živo me zanima šta o svemu ovome ima da kaže Dragan Bujošević, nekada novinar, a danas direktor i glavni i odgovorni urednik RTS. Za razliku od mnogih, nikada nisam bio oduševljen njegovom pojavom na televiziji.
Jedan od glavnih razloga je taj što nikada nije gledao u sagovornika, već mu je pogled lutao po studiju.
Čak sam ga jednom i pitao, radili smo zajedno na televiziji Enter, zašto ne gleda u čoveka sa kojim priča, a on mi je odgovorio da je izvorno novinar štampanih medija i da nije navikao, ili vodio računa o tome. Siguran sam da kada uskoro ode u zasluženu penziju da mnoge od svojih kolega i prijatelja neće moći da pogleda u oči.
Još sam sigurniji da će na njegovo mesto doći još veći Bujošević od njega.
Uvek se tako desi u Srbiji. Prvorođeni ništa ne prepušta slučaju.
Čovek koji je opsednut medijima i uticaju na njih ne sme da dozvoli da RTS počne da radi svoj posao. Kao što bi se pre odrekao Kosova i Metohije nego Željka Mitrovića, tako će pre promeniti termin održavanja izbora nego što će dozvoliti Obradoviću da se putem RTS-a obrati građanima Srbije.
Deveta je godina kako je Prvorođeni na vlasti, a građani Srbije nisu pošteno uspeli da upoznaju ijednog jedinog opozicionara.
Čak i kada bi se pojavio neko nov, poput Saše Jankovića, kompletna medijska artiljerija ga je satanizovala, a građani su o njemu mogli da čuju samo ono što je Prvorođeni zacrtao.
Građani Srbije nemaju pravo da čuju drugu stranu. Tako je odlučio Prvorođeni.
Srbija će početi da liči na demokratsko društvo onda kada se Javni servis unormalizuje.
To je ključ.
Kada ljudi koji rade na RTS-u budu slobodni da rade svoj posao, onako kako treba, a ne kako to Prvorođeni želi, kreće uzdizanje Srbije. Vlast će uvek biti dominantna, ali se mora izveštavati i o svim aktuelnim događanjima u društvu, kao i otvoriti prostor za opoziciju.
Tada građanin može da ima kvalitetnu sliku o onome šta se dešava u društvu i da na osnovi valjanih i pouzdanih informacija formira svoj stav. Jednom mora da se stavi tačka na priču o RTS-u i da ova kuća prestane da bude povod za bilo kakve proteste i zahteve.
Samo Javni servis čijim će radom i izveštavanjem biti nezadovoljni svi političari, a zadovoljni svi građani, ima šansu da pokrene ozdravljenje Srbije.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.