Dosta kukanja 1Foto: Radenko Topalović

Dani koji su za nama govore da je rešavanje problema u kojem se svi zajedno nalazimo definitivno u našim rukama. Do sada se, međutim, nismo nešto pokazali da smo toga svesni i da svo voljni za tako nešto.

Mnogo kukamo, kritikujemo, a baš i nismo spremni da se lično upustimo malo srčanije u bilo kakav vid borbe za bolje sutra.

Evo ovde, na ovom mestu jasno i glasno postavljam pitanje šta nas je, na primer, sprečilo da ovih dana izađemo na proteste i pokažemo šta mislimo o politici Aleksandra Vučića koja je vođena proteklih dana?

Na protestu u Šapcu bilo je protestanata taman toliko da smo mogli da stanemo pod krošnju jednog drveta u pešačkoj zoni.

Protest je otkazan, a više je ljudi bilo okupljeno oko dvoje uličnih svirača koji su izvodili jednu od pesama Đorđa Balaševića.

Ovo pitanje se odnosi na sve nas koji se deklarišemo protiv ove vlasti. Zar ovo sto se desilo u Banjskoj, gromoglasno ćutanje države, proglašenje dana žalosti bez da je ta ista država saopštila imena poginulih, nije dovoljan razlog za bunt.

U maju mesecu je država prolongirala žalost za ubijenom decom zbog košarkaške utakmice, a sada je morala da proglasi zvanično žaljenje da se ne bi igrao derbi sa kojeg bi se skandiralo našem predsedniku. Sve ovo nije bio dovoljan poriv da se vidimo na tim protestima.

Nije nas taklo ni to što je Vučić u trenutku kada je cela zemlja, unezverena onim što se desilo na Kosovu i što smo informacije dobijali od kosovskih medija i zvaničnika, razmišljao o tome kako da doskoči opoziciji i smišljao taktiku za predstojeće izbore.

U sred ovo gužve on je gledao kako da ostane na vlasti i naredio gradonačelnicima i predsednicima opština da podnesu ostavke kako bi svojim imenom obezbedio još jedan mandat svima njima.

Ni to nije bio motiv da se okupimo. Setimo se samo šta se sve dešavalo Srbima na Kosovu gde je, takođe, naredio Srbima da kolektivno daju ostavke. Predao je Kosovo, sada predaje i Srbiju na milost i nemilost svojim nezasitim apetitima.

I Hitler je imao jednog koji nije hteo da ustane i podigne ruku. Vučić takvog nema. Taman da im je rekao da se svi bace u bunare, bacili bi se.

Možda Šapić ne bi, jer taj uvek mora da dobije nešto zauzvrat. Dobio je to da će, na sreću opozicije, ponovo biti kandidat SNS za gradonačelnika Beograda.

Neko je napisao na društvenim mrežama da ako na predstojećim izborima Vučić pobedi, neće izgubiti opozicija, već narod. Ako ovo zlo ostane na vlasti, krivi smo isključivo mi sami.

Ne opozicija. Trgnimo se konačno. Zauzmimo svoje mesto u borbi koja predstoji. Neće biti lako. A kada je bilo. Vreme je da se ustane iz udobnih fotelja, da se izađe iz udobnih domova, vikendica, odustane od roštilja, ražnjeva i kotlića, gledanja u reku, planine i kotline.

Nije Đilas odgovoran za Banjsku, Lutovac za cenu goriva, Zelenović za inflaciju, Aleksić za Jovanjicu, Jeremić za poskupljenje struje, Lazović za zagađen vazduh, Grbović za jeftinu radnu snagu, Ponoš za najjeftiniju radnu snagu. Kriv je Vučić, i tačka. On je ogadio ljudima politiku i političare.

Više od decenije nam govori o lopovima u opoziciji koji su opljačkali Srbiju, a on, onako skrušen i balav od oblizivanja, pošten. Koliki je patriota i koliko je častan jasno je danas kada je njegova rečenica – Ne dam Gazivode, dobila sasvim novi smisao posle uvida u imovinu čuvara srpskog naroda na Kosovu Milana Radoičića na tom istom jezeru.

Treba malo da stanemo, duboko udahnemo i pomirimo se sa time da ako ne krenemo da radimo nešto za opšte dobro, nemamo pravo ni da komentarišemo one koji barem nešto pokušavaju.

Sve je tačno, znamo sve, ali nije vreme za to. Ovaj autokrata neće pasti sam od sebe, niti će ga neko sa strane srušiti. Oni su uz njega sve ove godine, jer je on predstavio stvari tako da je on jedini koji može nešto da „završi“.

Vreme je da završi svoju političku karijeru. I svejedno da li će to biti na izborima u decembru ili sledeće godine. Mi nismo svesni koliko smo blizu. Njegova lista u parlamentu ima 120 poslanika. SNS ima još manje. Malo dobre volje i naše rešenosti i eto njega daleko od 126 koliko je potrebno za većinu.

A za opoziciju samo jedna molba, i to do neba. Poslušajte narod, a ne istraživače javnog mnjenja. Ujedinite su u jednu listu, vi koji ste za Evropsku uniju, slobodu i demokratiju. Niko ko je za te ciljeve ne sme da ostane van nje. Poslušajte narod, vreme je.
#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari