Fantaziranje računa za struju

Dotičnom gospodinu je žao što je premijer ljut što je javno preduzeće, na čijem se čelu nalazi, prevarilo građane Srbije, a nije mu žao tih prevarenih ljudi. Ruku na srce, izvinio se na kraju i građanima Srbije koje su prevarili, ali najteže mu je palo to što je premijer ljut. Ima li rezona za tako nešto?

Pa, naravno da ima. Da nema tog premijera, taj gospodin Grčić nikada ne bi dobacio do ovog važnog i visokog mesta. Da je drugačije, kako je moguće da neko ko je, prema podacima Blica, upisao fakultet 2005. godine, dakle sa 35 godina života, i to Fabus – Fakultet za uslužni menadžment na privatnom Univerzitetu „Educons“ u Sremskoj Kamenici, postane direktor najpre Kolubare, a zatim i EPS-a? Nekako Beogradski univerzitet dođe bliže od Sremske Kamenice, ali je verovatno teži za završavanje. Kako nema nijednog diplomiranog ekonomiste sa jednog od pet državnih fakulteta među tih 700.000 i kusur članova SNS? Pa, premijer se stalno diči svojim obrazovanjem za koje ne postoji ni trunka senke, a non-stop ga blamiraju ljudi koji su na brucošijadu došli sa 30 i kusur godina. Nešto ne verujemo da je taj vid obrazovanja ono što nam sa svakodnevnih konferencija za štampu spočitava upravo premijer. Primetili ste ono – kada se završi sa poslom, mora da se nastavi sa radom i da se stalno obrazujemo i napredujemo.

Grčić je o takvim direktorskim funkcijama, verovatno, samo mogao da fantazira dok je gledao kako se u pečenjari „Fantazija“ okreću na ražnju prasići i jaganjci. Da se razumemo, „Fantazija“ je bilo dobro mesto i verovatno glavna preporuka za Kolubaru i EPS izuzimajući činjenicu da je neko vreme dotični bio i šef obrenovačkog SNS. Ko razradi dobar biznis sa kafanom, samo je nebo granica.

Kako nekome može da bude žalija ljutnja premijera od prevare građana? Može samo stranačkim nesposobnim kadrovima kojima je mišljenje vladara važnije od mišljenja građana. Uostalom, na tu funkciju ga je postavio premijer, odnosno Vlada Srbije putem javnog konkursa, a ne građani. Šta ima on da se sekira zbog građana Srbije, nezgodno je ako se ON naljuti, onda se spremaj da dereš kožu na šiljak. Ako je tačno da je zeznuo neko drugi, konzorcijum kojeg je angažovao EPS i ako se na taj način skida odgovornost sa ovog preduzeća i njegovog predsednika, šta onda ima da bude žao Grčiću što je premijer ljut? Treba da bude žao konzorcijumu.

Pitanje je i da li premijer ima pravo da od takvih kadrova, a puno ih ima i u Vladi i u javnim preduzećima, očekuje bilo šta drugo nego ovo što dobija. Zar nije sasvim očekivano da umesto što se naljutio, pod hitno smeni tog Grčića, bez obzira koliko mu je pomogao u stranci? Uostalom, u Obrenovcu sada ima Čučkovića, pa ne mora da brine za rejting. Ako ovo nije razlog za smenu, onda stvarno ne znamo šta je.

Grčić mora da shvati da je direktor preduzeća, jednog od najvećih državnih preduzeća koje građani Srbije papreno plaćaju. Niko ne može da ubedi tog građanina Srbije kojeg je EPS prevario da je kriv onaj fizikalac što ide po zgradama i očitava brojila. Neko je tom radniku dozvolio da to ne uradi, već da odokativno EPS odredi račune za decembar. U Srbiji nikada nije postojala svest o odgovornosti. Ne može da bude samo običan radnik kriv zbog toga. Onaj ko to nije uradio i zeznuo građane, treba da dobije otkaz, a generalni direktor mora da podnese ostavku, a ako to ne uradi, onda Vlada Srbije, odnosno premijer, mora da ga smeni i to za primer drugima.

Da ne ispadne da se samo zvoca, za svaku je pohvalu što je premijer izašao pred javnost i saopštio narodu da ge je EPS prevario, izuzev ako nije neki spin. Ako je već tačno da mnogo razmišlja o rejtinzima, neka mu neko od savetnika kaže da bi mu taj isti skočio kada bi smenio direktora koji je dozvolio prevaru građana. Taj isti premijer je rekao da sa njim nema trange frange trgovine. Grčić mu ne duguje ništa, ne može da mu duguje ništa, a premijer duguje građanima Srbije da postavlja obrazovne, sposobne i kvalitetne kadrove na tako ozbiljna mesta. U svakoj drugoj varijanti se ostavlja utisak sa početka teksta. Samo da budemo poslušni vazali, da se lepo izvinjavamo kome treba, da slušamo i da ne talasamo, onda će da nas pomiluje premijerska milost, a možda i predsednička.

Autor je novinar iz Šapca