Fifi bi građanski rat 1Foto: Radenko Topalović

Po zdravlje i bezbednost Aleksandra Vučića je mnogo dobro to što je njegov glavni adut u borbi protiv sopstvenog naroda Ana Brnabić, sa teme atentata na predsednika Srbije, prešla na priču o građanskom ratu.

Sada ćemo, konačno, svi malo da odahnemo od tih sci-fi scenarija, jer se u glavu prepodobne Brnabić usadila ideja o građanskom ratu.

Predsednica Skupštine Srbije, odnedavno i Vučićev prvi politički monstrum, ne preza ni od čega niti uključuje gram mozga pre nego što bilo šta izrekne.

Ona je, od svega što je rečeno u Skupštini Srbije o predlogu opozicionog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma, videla samo poziv na rat.

Njen sluh je izrazito senzitivan i opozicioni poslanici bi trebalo malo da povedu računa na tu činjenicu. Nije čula ni jednu drugu reč, niti kritiku.

Kao oparena reaguje na svako pominjanje predsednika Srbije, a u više nego prisnu odbranu je uzela i ministarku Dubravku Đedović Handanović. Svojim ponašanjem u Skupštini je pokazala da je definitivno ušla u termalnu fazu nečovještva.

Sada su svi na njenom primeru videli kako se plaća lagodan život u SNS i kako u praksi izgleda političar na žeton.

Kada to šefu treba, stavljaj tačku na Rio Tinto. Ako šef promeni mišljenje, vraćaj Rio Tinto.

Ove nedelje da se priča o atentatu, sledeće o građanskom ratu. Hoćeš visoku funkciju u državi, hoćeš nezakonit status u zemlji u kojoj tako nešto drugi mogu samo da sanjaju, hoćeš život na visokoj nozi i udoban boravak u državnoj vili na Dedinju. E, to košta blamiranja i glupiranja koje će ostati zabeleženo u analima srpskog parlamentarizma.

Na sve to, Brnabić nam sada preti građanskim ratom i vrišti kako opozicija želi da nasilno sruši vlast njenog idola. Nemam ni trunku zadrške da taj rat ona stvarno i želi.

Ušuškana u „rovu“ na Dedinju dala bi svoj doprinos još jednoj veličanstvenoj pobedi Aleksandra Vučića, i ovoga puta protiv sopstvenog naroda, dok bi nedužna krv tekla ulicama Srbije zbog tog prokletog litijuma.

Zaštićena kao bela medvedica, u tom sukobu bi uživala brojeći mrtve sa druge strane. Ti ljudi za nju ionako ne postoje. Kao što ne postoje ni birači koji glasaju za nekoga drugog, ili oni koji misle svojom glavom.

Brnabić želi da uplaši narod koji ne bi trebalo da se plaši bilo čega, a plaši se, naročito onaj koji slepo veruje njenom šefu. Pretvorili su ljude u zečeve. Hrane ih sa dva jaja i nude 2,6 evra od litijuma po glavi stanovnika.

I na sve to, sada pominje građanski rat. Ko će i sa čime da ratuje sa onima koji na studente šalju kriminalce pod fantomka, na mostove izvode bagere i dele svojim članovima motke da tuku sugrađane.

Napada Danas da objavljuje rat samo zato što je objavljen naslov – Litijumski rat će se nastaviti na ulicama. Kako bilo ko da pomogne Brnabić da pokuša barem da shvati da taj naslov nije objava rata.

Protesti, demonstracije, građanska neposlušnost su normalni demokratski alati, naročito u situaciji kada vlast nema razumevanja za probleme običnih ljudi.

Nijednu ideju za sve ove godine nisu ovako histerično branili kao što brane taj Rio Tinto.

Mada, oni šta god da su branili ništa odbranili nisu.

Ona se poziva na to da DOS nikada nije dozvoljavao demokratsku raspravu u parlamentu kakvu je ona omogućila. Brnabić nema kapacitet da shvati da je više DOS-a u njenim redovima, nego u opoziciji.

Neka pita Jovanova, Bakareca, Kenu, Krla, Trivan i sve ostale.

Da je sreće bilo i da je posle 5. oktobra uvedena lustracija, mnogi od njih bi sada sadili, a onda vadili krompir u Padinskoj Skeli.

U donji deo tela da ljubite taj DOS što vam dlaka sa glave nije falila i što ste na demokratskim izborima bez ikakve frke pobedili na izborima kakve sada možemo samo da sanjamo.

Dovoljno je samo reći da je njen šef, dok je zemlja grcala pod NATO bombama, birao tepihe i zavese za državni stan u koji se useljavao 1999. godine.

I sada smo u situaciji da žena bez integriteta, znanja, vaspitanja i kojom drugi upravlja poziva na građanski rat.

Šta god uradila u budućnosti i kakva god da joj bude namena, Brnabić će, zbog svega što je radila za svog šefa, ostati u istoriji Srbije upamćena poput onog psa Fifija iz pesme Dragana Lukića – Fifi, gledaj pravo, Fifi, digni rep, Fifi, pazi drvo, Fifi, nisi slep, Fifi, mašnu pazi, Fifi, lepo gazi, Fifi, to ne njuši, Fifi gore uši…

I sve to na uzici od svile.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari