Gde je pljeskavica za Zagu?

Zahvaljujući internetu lako je pronaći podatke kako reaguju glavni ljudi u tužilaštvima širom sveta kada se desi nešto slično ubistvu u Novom Sadu. Nema tog predsednika i premijera koga će ćutanjem da podrži bilo ko iz tužilaštva. Novinari traže odgovore od tužilaca, a ne od političara. Kod nas je sve naopako.

Predsednik Srbije ništa ne radi slučajno. Svaki njegov pokret je dobrano isplaniran i odgovarajućim scenarijem i režijom ispraćen. Tako je bilo i prilikom gostovanja kod Milomira Marića. Između sebe smo dan, dva pre toga, pričali o tome kako će neposredno uoči njegovog gostovanja na srećnoj televiziji Goran Vesić podneti ostavku, jer je predsednik morao sa nečim da se pojavi pred auditorijumom. Najlakše je imati ostavku nekog ministra. Iskuliraće ga neko vreme, a onda će dobiti posao iz još većeg sna nego što je mogao da zamisli.

I tako smo, umesto krivične odgovornosti, dobili samo moralnu koja bi trebalo da bude satisfakcija. Plašim se da će se na tome sve i završiti, jer na kraju kapiramo da onaj Mona i nije tako glup kao što izgleda. Da jeste on bi prvi podneo ostavku. Ko zna ko koga, kako i za šta drži u tom kartelu.

Vratimo se na tu smelu tvrdnju da od krivične odgovornosti neće biti ništa. Gostujući u toj emisiji, predsednik Srbije je jasno poručio kome treba da će biti veoma teško utvrditi odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Dodao je i to da ne bi bio u koži veštacima, tužiocima i sudijama. Ne, to nije pritisak na rad pravosudnih organa u Srbiji, jer smo već zaključili da ovo moje pisanije jeste. Jašući na tom talasu, premijer Srbije Miloš Vučević poručio je građanima da je već dobio neke analize „struke“ koje kažu da je verovatno krivac za tu tragediju – nečinjenje, a ne nešto što je rađeno.

Pametnom dovoljno, naročito veštacima tužiocima i sudijama. Ne pipajte tamo gde ne treba, krivo je vreme.

U skladu sa tim, tužilaštvo ćuti i navodno saslušava. Koliko smo saznali, saslušan je Vesić i još sedamdeset osoba. Imamo broj, ali ne i imena. Nijedno ime, nijedan pritvor. Zar ne bi bilo najlogičnije da neki od ljudi koji su dozvolili radove na nadstrešnici bez ikakve provere da budu u pritvoru kako ne bi uticali na druge svedoke i osumnjičene. Od tih sedamdeset i kusur ispitanih sigurno postoji neko ko može da sakrije, uništi, falsifikuje dokumente?

Zašto bi tužioci bilo koga i saslušavali kada je predsednik lepo rekao da im ne bi bio u koži i da će teško da utvrde. Lakše je okriviti prošlost i zub vremena. Kada se tako bude i desilo, onda neće biti potrebe da Vesić ostane na ledu, a Toma Mona će konačno moći kao čovek da ode do prodavnice i da kupi jaja i parizer.

I tako pametan je, sigurno ne slučajno, odneo pljeskavice Kinezima koji vredno, u tri smene rade na, kako tvrde, najvećem gradilištu u Evropi – EXPO. Zašto je to uradio? Pre svega da skrene pažnju sa teških stvari na neke lepše. Dobio je rezultate istraživanja u kojima je video da nije tako idealno kao u istraživanjima pre pada nadstrešnice. Pada nadstrešnica, ali pada i rejting. Najbolje za dizanje rejtinga je doneti pljeskavice braći Kinezima, u sred noći na koji stepen iznad nule, i poslati moćnu poruku o tome kako su ti isti Kinezi naša braća. Poruka je jasna – Ne dirajte nam Kineze, ne kopajte po papirima koji su tajni, vidite kako su vredni i rade punom parom da bi Srbiji bilo bolje.

Možda bi neki drugi predsednik odneo pljeskavice u pola devet uveče Zagorki Dolovac da vidi šta se radi u tužilaštvu, i da se raspita ima li napretka u slučaju koji najviše zanima javnost Srbije, ali je verovatno i to pritisak. Taj predsednik ne bi vodio računa o tome da li mu je rejting pao ili ne, već bi se zanimao šta se dešava sa smrću 15 ljudi. U pola devet uveče u tužilaštvima nema svetla, mrkli je mrak, a i preko dana nije mnogo bolja situacija. Tako je koncepirana današnja Srbija – Tužilaštvo spava, Kinezi rade, a građani ginu.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.