Mnogo je jadno i bedno biti danas neko, a ne podržavati mladost svoje zemlje, ili se bar ne zapitati nad njihovim zahtevima. Jedan od njih je svakako i gospon Perić. Treba imati petlju i biti na suprotnoj strani, iako se on kao trudi da balansira. Problem je, međutim, što se balansira u cirkusu, a ne […]
Mnogo je jadno i bedno biti danas neko, a ne podržavati mladost svoje zemlje, ili se bar ne zapitati nad njihovim zahtevima. Jedan od njih je svakako i gospon Perić. Treba imati petlju i biti na suprotnoj strani, iako se on kao trudi da balansira.
Problem je, međutim, što se balansira u cirkusu, a ne na tronu Pećke patrijaršije. Kada se već tako ponaša, studenti su i njega, poput Prvorođenog, stavili na svoje mesto. Jasno su mu stavili do znanja ko je patrijarh SPC. Ta naša svetla budućnost je odgovorila na pismo srpskog patrijarha Pavla od pre 28 godina.
Jasno je da je SPC imala posle patrijarha Pavla samo dva neuspela pokušaja na svom čelu. Prvi je bio potpuno neubedljiv i nepotrebno je trositi ‘artiju na njega, a drugi je posebna priča. Posle ovakvog odgovora studenata, gospon Periću Balanseru ne preostaje ništa drugo nego da stane pred oltar, zamoli Boga za oproštaj što se dokazao nedostojnim titule sa kojom se zakitio i povuče u neku daleku i tamnu u keliju kako bi tihovanjem sebe nagradio zaboravom.
Ako je studentima 28 godina kasnije značajnija molitva patrijarha Pavla od Božićne poslanice gospon Perića Balansera, to onda govori o, pre svega, o stavu ovog drugog. Na kakvo to pomirenje i oprost on to poziva. Sa kime su se to studenti posvađali da bi se pomirili. Nijednu jedinu ružnu reč nisu uputili Prvorođenom, a on im je uzvratio da su izdajnici, strani plaćenici, saradnici hrvatske službe, lezilebovići… Jedino su ga vratili na fabrička podešavanja kada su mu poručili da nije nadležan za rešavanje njihovih zahteva.
Onaj osećaj kada ti mladost zemlje poruči – nebitan si, sigurno nije prijatan. NJega je to dodatno iritiralo da je u prvi plan izletala ona radikalska crta za koju Prvorođeni i dalje veruje da je sakrivena negde u dubini malog mozga. Kako će ovaj odgovor studenata patrijarhu Pavlu da utiče na gospon Perića Balansera, drugo je pitanje.
Patrijarh Pavle je srušio temelje Miloševićevog režima kada je stao ispred studente. Čuveni kordon iz Kolarčeve ulice je morao da se pred njegovom veličinom povuče. Gospon Perić Balansero i da hoće, ne može tako nešto da učini, jer on poziva studente da oproste „Đuri što ih je tukao“. NJihov greh su vapaji za pravdom i istinom. U kojoj je to veri borba za pravdom i istinom greh sem u zemlji Prvorođenog i crkvi gospon Perića Balansera?
Šta ćemo sa gresima Prvorođenog? Da li zbog činjenica da narodne pare u ogromnim količinama i neviđenom brzinom sipa u crkvene bisage, njemu je unapred sve oprošteno? Ili je upravo on neki novi bog i batina, pa se pred njegovom ikonom gospon Perić Balansero i ostala ekipa mole?
Kako smo došli u situaciju da SPC zavisi od volje svetovnog bića koji lojalnost crkve plaća suvim zlatom od naroda uzetog? Od kada je veličina prevoznog sredstva vladika SPC postala stvar prestiža. Šta to bi sa zavetom na skromnost? Patrijarh Pavle se vozio tramvajem po gradu. Tačno da Vulin uđe u bilo koju vladičansku limuzinu, ne bi se postideo. A, da, i Vulin je dobio priznanje od te iste crkve.
Gospon Perića Balansera neka je sramota što se, pre svega, danima nije oglasio po padu nadstrešnice, a onda što je zauzeo stranu kontra mladosti. Pri tom, svestan je svakodnevnog besa i bahatluka ljudi na vlasti zbog te iste mladosti. Jednom rečju, nije osudio pretnje nasiljem od kobri do lojalista. Da ne pričamo o tim lojalistima koji se u crkvi u kojima je on glavni starešina na krv zaklinju znamo već kome i čemu.
Možda će gospon Perića Balansera najviše da pogodi to, što je za razliku od većine popova, većina studenata nepotkupljiva. Ni stanovima ih nije moguće potkupiti, a crkvena lica nikada nije lakše zakupiti. Ne bi li ta naša svetosavska crkva trebala baš takvom mladošću da se ponosi?
Poziva ih na pomirenje sa zlom koje je odgovorno što je Železnička stanica puštena u rad, a da nije završena rekonstrukcija. Usta su im bila puna priče o tome da baš samo ta nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije, a sada ćute poput miševi i obilaze manastire. Kleče i mole, verovatno za sebe da opstanu tu gde jesu.
I na kraju, ono što je tek nejasno jeste činjenica da gospon Perić Balansero nema razumevanja ni za studente koji, poput njega, imaju pasoš Hrvatske. Niko još nije demantovao da gospon Perić Balansero ima domovnicu. Kako to da i on nije hrvatski agent, a deca jesu, pitanje je i za njega, ali i za Prvorođenog.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.