Heroji iz Novog Pazara

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kratko i jasno, BRAVO za tekst !!!!

2. Hvala. Odlična kolumna, kao i uvek!

3. Bravo za tekst!

   1. Pravo u sridu!

4. „Ti ljudi su naša vera i nada….. da i Srbija…bude normalna…“
   Vrlo lepo sročeno i rečeno ali će to biti samo nada jer u Srbiji takvih ljudi ima vrlo malo ! Imamo 2-3 spiska koji sadrže 5-6000 potpisa pravih ljudi i osoba a sve ostalo do 6-7 miliona ljudi u Srbiji je… ništa , zero, nihc, nula…
   Budućnost ne stvaraju ti malobrojni ljudi , koji su naša „vera i nada“ već milioni takvih a kojih nema u Srbiji – otišli za boljim uslovima života a ne zbog para ! Posle oslobodjenja 1945.god.
   na vlast su došli ljudi bez škole, nepismeni,bez imovine ali sa vizijom… da vladaju i odlučuju o sudbini školovanih ljudi ! I uspelo im je… kao i ovima koji nama vladaju i imaju podršku svojih nepismenih a i pismenih članova , oko 1.000.000 njih i plus još njihovih satelita iz SPS-a, PUPS-a, JS…
   Znači , još 400.000 „zahvalnih“ članova a sve zbog njihovog interesa i njihovog boljeg života … u Srbiji ! Pa, vidite koji je to procenat od ukupnog broja stanovnika Srbije !
   E, to je „budućnost Srbije“ i pravi „image Srbije“ ! Biće to ulizička , nedomaćinska, nepismena, nedostojanstvena , lažljiva… i sa još mnogo „epiteta“ – Srbija ! Pod uslovom da se mladi ne dosete i dignu svoj glas i ako ih ne potkupe !

5. Gospodine Kulacin, kao i uvek, stojite na braniku svojih misljenja u odbrani ISTINSKIHA BORACA DANASNJICE, u odbrani od posasti koje je zadesilo covecanstvo.
   Naravno, da je neizbezno da se LJUDIMA: Lejli, Enesu i Mithatu, u svojim natcovecanskim naporima, da pomognu svojim sugradjanima, i ne samo njima, izrazimo NAJISKRENIJE CESTITKE na njihovoj nesebicnoj pomoci, kad je ona najpotrebnija.

   Ali sta covek da misli kad se vrh vrhova ne slaze sa takvim pozrtvovanjem, ocekujuci da im svako podilazi kako bi zadobili poverenje, onog Najgornjeg.

   Nije njega briga za one koji se zrtvuju da bi sto vise sacuvali zivota, vec mu je stalo do provoda i da to NJEGOVA STAMPA I TELEVIZIJE prikazu kao idilu u opustanju.

   Da je samo to, nego je sa sobom poveo i vernog pratioca, valjda u nedostatku najodanijeg, i kako kazu ispitivanja strucnjaka, najvernijeg prirodnog covekovog pratioca, koji zna da zrtvuje sebe da bi ga odbranio.

   Uslikan, u bermudama, sa svojom, sada vec pratiljom, jer mu je i bila namera da se na ocevom – kako kazu – imanju, provede u idilicnom prirodnom ambijentu.

   Obzirom na to da je privrzen, a i dokazao je to, suprotnom polu, nije mogao a da ne ispita svoju sklonost u ambijentalnom prirodnjackom okruzenju, opkoljenom sumovitim stablima i svakakvim sibljem, pravi je izazov za, bar trenutni, povratak, uzivanja u obostranim izlivima osecajnosti, koje se malo kad, ovako, pruzaju.

   Velika je stvar kada se foteljasi nakane da provedu, makar nekoliko trenutaka, u prirodi.

   Jer kako je rekao pokojni (bivsi) predsednik Milosevic, da je kancelarijski posao jednak rudarskom, ako nije i malo tezi, s toga je prirodno, ako nece oni, bar malo odmore fotelje koje su, ne samo umorne od svojih obozavalaca, vec i od razno – raznih gabaritnih delova koje se uvaljuju u njih.

   A posebno sto ne mogu da istrpe razna meskoljenja zbog stomacnih problema, pa im se ti neprijatni mirisi uvlace, ne pod kozu, vec u samu kozu, pa cak dopru i mnogo dublje, da je potrebno dansko provetravanje.

   Tako, na kraju, ispade da vise ne mozete zvati Caletom, sada, vec bivsu, ili buducu predsednicu Vlade, jer ju je Prvorodjeni preobratio.
   A sto jeste, jeste, ispao je maher za preobracanje u istinsko, onako kako nam je priroda podarila, da budemo u svom zvanju i, dato nam na znenje, da je sve sto je eakriveno mora da bude i otkriveno.

   Na kraju nije lose ponoviti onu staru izreku, na nas, ovom prilikom prilagodljivom nacinu: Zarekla se Zemlja Raju da se tajne sve saznaju.

6. Uz duzno postovanje prema navedenim lekarima i potpisnicima peticije, njih treba izdvojiti zato sto su podigli glas protiv malverzacija. Ali i mnogi drugi lekari i med. osoblje zasluzuju postovanje iako, iz razumljivih razloga, cute i rade.

7. Čast mi je što dugo poznajem i beskrajno postojim dr Enesa Zogića, divnog čoveka i vrhunskog profesionalca.

8. Nenade, sjajno. Bilo bi dobro da se kao u nekoj futuristickoj drami u neku knjigu ili folder zapisu ljudi na koje u nekim situacijama mozemo biti ponosni. Knjiga bi se mogla zvati: „Ljudi medju nama u teskim trenutcima“ i u njoj bi sigurno bilo mesta i za ovo troje lekara, a sigurno i za autora teksta.

9. Pravo u sridu!