Humanitarac Željko

Iako su ova pitanja veoma konkretna, u sebi imaju neku duboku filozofsku nit koja je teško dokučiva. Najlakše je reći da smo takvi kakvi smo, da nam je takav genetski kod. Jednostavno – NE. Ne prihvatam odgovor da je to zbog toga. Niko normalan ne zaslužuje ovo što nam se dešava, a najmanje oni koji su žrtve ovog ludila koje traje i koje, na žalost, nije gotovo.

A, jedno od najtežih pitanja sa kojima se suočavamo svi zajedno je kako smo došli do toga da nam je Pink postao merilo stvari? Kako smo dozvolili da se nađemo u situaciji da je Željko Mitrović neko ko vedri i oblači ovom državom zajedno sa onim pokušajem ljudskog pojavnog oblika iz njemu i Prvorođenovog omiljenog tabloida? Gde smo tu pogrešili, a jesmo. Sećamo se svi 6. oktobra.

Desio se kako se desio. A, zamislite da je umesto Nenada Čanka i drugih prvaka iz DOS u sedište ove televizije ušao tužilac sa policijom i zapečatio studio i režiju. I da je 7. oktobra tadašnji REM doneo odluku kojom se ovom trovaču Srbije oduzima nacionalna frekvencija koja se u normalnim državama koristi kao javno dobro.

Za Željka Mitrovića ne postoji reč u srpskom jeziku koja bi ga opisala,barem karakterno. On nas prosto zeza u mozak i stalno pokazuje da je nedodirljiv. To je čovek koji nam se smeje u lice i jednostavno poručuje da mu se može i da smo svi mi ostali siroti mali hrčci. NJemu niko ništa ne može. Od trenutka kada nas je zajahao sa svojim malograđanskom i prostom programskom šemom, samo je jahao na talasu vlasti. I svi su bili svesni da to što radi je ogromna šteta za Srbiju, ali veliki benefit za one za koje radi.

Čak ga je i pokojna Mira Marković provalila. DOS ga je onomad širokih ruku prihvatio i legao na njegovu priču, nije časio časa. To je nešto što svima iz tog korpusa nikada neću moći da oprostim, ali nikada. Sada je znamo uz koga. NJegova servilnost ide do toga da se javno na Twiter-u zahvaljuje što je u mogućnosti da njegov program ugosti Vladimira Đukanovića Đuku uz poruku – dobrodošli. Ovakvo podaništvo podrazumeva dvosmernu ulicu. I zato ne treba da se čudimo što je kazna njegovom sinu višemesečna nanogica u kući.

Ovih dana pokušava da kod građana Srbije izazove empatiju i divljenje snimcima i slikama kako je poslao decu iz Zvečanske na more. Željko humanitarac. Neki dan ranije se vozio gliserom sa ćerkom koju je ubeđivao da se vrati iz Njujorka. Vuče nas za nos.

Pomislim na trenutak kako je roditeljima, rođacima, prijateljima Andree Bojanić, kada ovako nešto vide ili pročitaju. NJima Andrea ne može nikako da se vrati i nema te presude koja bi mogla to da učini, ali postoji nešto što se zove pravda i čega nema u našoj zemlji. Da li je pravda da momak, kojeg je otac posadio u skupoceni BMW X5, koji je vozio 80 na sat, udario devojku na pešačkom prelazu i pobegao sa lica mesta, dobije 12 meseci kučnog pritvora? Podsećanja radi, onaj pčelar iz Kupinova, nije nikoga ubio, samo je pretukao dve žene u rijalitiju i podigao rejting tom programu, dobio je isto 12 meseci kućnog pritvora.

Željko humanitarac dobro zna šta i kako da radi. Nešto u meni mi govori da on ne podržava Prvorođenog iskreno, već je tu samo da bi spasio svoju imperiju, a našli su se kao Pat i Patašon. Prvorođeni bi se sada pre odrekao Kosovo ne Željka humanitarca ukoliko ponovo ne bi plaćao porez i doprinose. Gubitkom Kosova, ne gubi ništa, a gubitkom Pinka gubi sve. Jako je dobro svestan toga.

I da se ne lažemo, u pravu je Željko humanitarac. Mali Mitrović je dobio ovakvu kaznu samo zato što je njegov sin. Da je sin bilo kog prosečnog građanina Srbije, teško da bi presuda bila ovakva kakva jeste. U krajnjoj liniji nije on ni tema. Tako ga je vaspitavao i učio tata. Apelujem na sve bogate građane Srbije da, ako vole svoju decu najviše na svetu, neka im ne kupuju besne mašine za punoletstva, neka iskoriste to što imaju novca u neograničenim količinama da od svoje dece naprave ljude.

Jedna od narodnih umotvorina koja je više nego primila u Srbiji kaže da je u svim normalnim država g…o uvek braon boje, a samo kod nas – ružičasto. Svi koji su ikakve veze imali sa Pinkom su krivi za to. Ugradili su delić sebe u tu deponiju koja je svakim danom sve veća i veća i koja neće prestati da raste makar se svi građani Srbije pothranjivali sa njom. Srbija je, međutim, velika i sposobna da preživi i ovo zlo. Srećom,nisam jedini koji tako misli.

#izVucicemose