Idioti!

I dok me tekst prvog pomenutog uopšte ne zanima, niti sam se potrudio da ga pronađem i analiziram, tekst profesora Antonića me je duboko pogodio i uznemirio. Koliko je potrebno knjiga pročitati, napisati, predavanja održati i slušati ispita da bi relativno funkcionalna osoba shvatila da problem društva nisu korisni idioti, već oni drugi idioti koji uništavaju sopstvenu zemlju, nemilosrdno je pljačkaju, i guše svaki mogući demokratski potencijal?

Gori od tih idiota su jedino pokvareni, podmukli, potkupljeni ovim ili onim, intelektualci koji u ovoj situaciji nalaze shodno da dele lekcije studentima da ne dozvole da budu „korisne budale“. Po Antoniću bi, verovatno, po studente bolje bilo da su ćutke podneli pad nadstrešnice pod kojom su i sami mogli da se nađu. Još bolje bi bilo da su ćutali dok su ih idioti iz Srpske napredne stranke tukli kod Fakulteta dramskih umetnosti. Ne bi trebalo ni da pisnu ako se neko zaleti kolima na njih i polomi ih, jer je to, prema tumačenju „još malo pa bivšeg predsednika“ sasvim OK. Na kraju, studentima je bolje da sebe sačuvaju od Kobri koje bi ih razbile za šest, sedam sekundi, nego da dignu glas za pravdu i slobodu.

I ja sam čitao mnogo knjiga iz domena profesora Antonića. Dao nam je profesor Dragoljub Mićunović godinu dana rok da pročitamo sve od Sokratove odbrane do Kanta i Hegela. I u svim tim knjigama, kroz istoriju, dva su pojma dominantna – pravda i sloboda. U našoj zemlji, na žalost, mnogi učeni ljudi, poput profesora Antonića, sve ove godine nisu digli glas protiv svog zla koje nam se dešava. On, doduše, pominje neke svoje tekstove i knjige da je pisao protiv SNS-a, pa neka ispadne da je moj greh što to nisam video i pročitao, ali činjenica da nije baš bio toliko glasan poput profesora Miodraga Jovanovića, profesorke Biljane Stojković koju i pominje u svom tekstu, profesora Jova Bakića, profesora Tanasija Mladenovića, i mnogih drugih.

Ne znam zbog čega profesor Antonić tu sintagmu koristi za situaciju u kojoj se i sam našao u tokom rušenja Slobodana Miloševića. On, kao i svi mi koji smo se tada borili, nismo bili korisni idioti. Časno smo se borili i uspeli da svrgnemo diktatora i krvoloka. Idioti su postali oni koji danas, 20 i kusur godina kasnije na taj 5. oktobar ne cene kao najsvetliji dan u istoriji srpske borbe za demokratiju. Niko danas reč jednu da kaže o tome šta su Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica nasledili tog 5. oktobra. Koliko je plata i penzija bilo neisplaćeno? Koliko je para tada bilo u državnoj kasi, ili koliki je državni dug bio?

Ne sećam se da je neko kukao o onim bivšima, kao što današnji vlastodršci i 13 godina od preuzimanja vlasti kukaju na bivše.

Piše profesor Antonić i o patriotizmu. I tu je kaže – izmanipulisan. Jedino ko je mogao da ga izmanipuliše je „još malo, pa bivši predsednik“. On je učinio sve ono što Boris Tadić nije. Bivši predsednik Srbije nije hteo da ukine paralelne institucije, „još malo, pa bivši predsednik“ jeste, i to sve do jedne. Ostali su još dugmići od te njegove zaštitničke politike Srba na Kosovu i Metohiji.

Smetaju profesoru Antoniću „luksemburški mediji“. Po istoj analogiji trebalo bi da su mu mrski i oni ruski, ali nisu, oni ga prenose. Voleo bi, kanda profesor Antonić, da Srbija ostane u kandžama Pinka, Hepija, Informera, Aloa i ostalih. Da nema tih, kako on kaže „luksemburških medija“, verovatno ne bismo znali ni da se srušila nadstrešnica, niti da je onomad pao helikopter, da nam se desilo rušenje u Savamali, a o Jovanjici i naplatnoj rampi kod Doljevca da i ne govorimo. Srbija bez tih medija bi postala informativan mrak dostojan perioda Staljina, što je, izgleda, sasvim legitimno za ljude poput profesora Antonića. Ti Rusi, po svoj prilici, baš umeju da ubodu idiote.

Plaši se profesor Antonić ko će doći umesto ovih. Crni đavo neće, jer crnje od ovog ne može. Možda ovoga puta studenti uspeju. Nikada nismo imali ovako pametniju generaciju studenata. Nikada mladost nije bila ujedinjenija, niti je su je ikada sa svih bokova udarali i vlast i opozicija boreći se za prevlast na fakultetima.

Profesor poput Antonića bi apriori trebalo da bude na strani studenata, a ne idiota. Umesto da ih podrže, profesor Antonić i ostali, poput idiota, pokušavaju sistemski da unište studente. I s tim u vezi, želim svima koji se beskonačno trude da ometu ovu mladost, da im podmetnu nogu služeći „još malo, pa bivšeg predsednika“, da poručim jasno i glasno – poserem vam se na sve vaše diplome, doktorate, knjige i besede, jer svakodnevno dajete sve od sebe da toj mladosti skrešete krila i pokažete im da su im povijene kičme isplativije od uspravnog vrata. Srećna Nova godina!

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.