Iz Vranje kreće batisuvanje

Krenuo je Azdisanče u novo dokaruvanje, po vranjansko – doterivanje, ne Srbije, već sebe i svoje partije. Reče onomad Azdisanče da kreće u narod kako bi tražio podršku za ono što radi i za novi pokret koji će da formira. I prvo je zadžafkao, zatražio, u Vranje. Nije da nije dobio. Strvolj ljudi mu je klicalo te subote na jugu Srbije. Prava tarapana se napravi na jugu. Zadžakao je iz sveg glasa Azdisanče – ja sam najbolji, ja sam jedini, morate da me volite, ja ću da vam dam posao, ali neću da vam plaćam račune. Ako sam mogao ja da izgradim Hram Svetog Save, sagradiću vam i lojze, i penžder, i duvar, i kube, ma celu mahalu. Sve će da raboti, samo da bude voljen i slavljen.

A narod ko narod. Neko je iskao, neko prežmavao, neko se ogrebao i za sofru sa Azdisančetom. Ubavo im beše bez obzira što ih kao marvu utrpaše u autobuse od Niša do tunguzije. Imali i kvote koje su morale glavešine da ispune. Zato je Azdisanče iskazaolo sevdaluk prvoj glavi Niša. Cunuo je. Beše mu merak. Video je buljuk autobusa iz Niš i bi srećan.

Malo je rovao nad svojom sudbinom. Azdisanče je to. Naviklo. Svako malo iska neku podršku, ljubav, pažnju. Toliko se bori za sve nas da je greota da mu se barem malo ne uzvrati. Neki su se, nije da nisu, zapitali da li će da se popišmani. Njih je, doduše, malo.

Ko je trebalo da zna, dobio je aber da se neke žene spremaju da mu uruče artišku sa pridbama na račun jednog amze. Shvatili da mu to neće biti po volji, i žene zamalo strpaše u apsanu. Sva sreća, pa stradaše samo artiške. Naređenje je bilo – nikakva zakasotina. I tako bi. Voli jug Azdisančeta.

Upita ga jedan tropadžija koliki je arč za ceo taj džumbus. Azdisanče spremno dočeka to propituvanje i odgovori – bagatela. Naravno da je bagatelja kada ovo Azdisanče naviklo ceo život na mufte da živi. Muftadžija, neko bi rekao, da sme.

Mnogi kaže da u Vranje nema laganje. Verovatno i oni lažu. I neprevadno je prema tom gradu biseru ono što Azdisanče radi. Zort neki ušao u narod i nema dalje. Sve neki bndžovi se okomili na njega. Ljudi kao da nemaju oči da vide da se Srbija sparuškala sa Azdisančetom. Iz Vranje je ovog puta krenulo novo batisuvanje, upropašćevanje, Srbije. Taman se narod nekako navikao na stranku, sada mora i na pokret.

Nikakvu vajdu ljudi nemaju od tolike galame. Beše i poneki vrtoguz koji ispriča da je morao da dođe, ima ugovor na određeno. Ako ne dođe, golema nemaštija ima da ga strehi. Drugi, pak, zbori kako mu ćerka član stranke. Rekla joj neka drčljivka da, ako iska posao, mora da se učlani u SNS. Devojče se učlani, a posla i dalje nema.

Kude će sav taj narod da završi ako se svi učlane u stranku, ili taj novi pokret? Zakasotina ne gine. Nikako da razumemo da je u ovoj tunguziji od zemlje, bitno i važno samo Azdisanče, niko drugi. Svi drugi i opstaju zato što je Azdisanče tu gde jeste. U njegovoj su milosti i nemilosti. Bez njega im ne gine pocrcavanje.

Moramo nekako da se obrnemo. Da vidimo dalje i bolje od onoga što nam Azdisanče nameće. Pendžere moramo da otvorimo, a televizore da ugasimo. Nemamo više šta da potikamo, možemo samo da dobijemo. Dosta smo bili slepči. Oči da otvorimo.

Zna Azdisanče Srbiju. Zato se tako i ponaša. Srbija je puna njegovih kabadahija koji ne prezaju ni od čega da bi on nastavio da živi mufte. Ni Kosovo tu više nije bitno. Trućka non-stop i o tome. Aka se sa Kosovom ne bi li nas ubedio da je uradio nešto što niko nikada uradio nije i spasio vaskoliki srpski narod.

Srbiji nema berićeta sa Azdisančetom. Može da se premenjuva koliko hoće, on je samo jedno malo Azdisanče. Neostvaren kao radikal, pokušao da se pribere kao naprednjak, a a završiće neostvaren kao predsednik nekom besmislenog pokreta zaboravljen od marve koja mu je klicala sa salamu i četvrt hleba.

P. S. Veliko izvinjenje građanima juga Srbije i Vranja na možda nemuštom korišćenju reči i izraza koje su iskorišćene u ovom tekstu. Verovatno ima i grešaka, ali cilj ove igre reči je da na ovaj način pokažemo koliko je besmisleno ono što Azdisanče pokušava i što će nas sigurno dovesti do novog batisuvanja.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.